Ношење палме, симболични ритуал народа Јазда у оплакивању Имама Хусеина (АС)

Месец Мухарем је време жалости муслимана за имамом Хусеином (АС), трећим шиитским имамом. Имам Хусеин (АС) се борио против угњетавачког владара током свог времена и погинуо је заједно са својим друговима, који су били најбољи људи свог времена. Сваке године народ Ирана одржава церемоније жалости широм земље на годишњицу мученичке смрти овог великана. У сваком кутку Ирана, жаловање је попримило специфичан облик и стил, прикладан његовој култури и историји. У Јазду ритуали жалости током Мухарема показују посебну и јединствену манифестацију њихове оданости Имаму Хусеину (АС). Међу овим ритуалима, погребни ритуал „ношење палме“ је један од најстаријих и најсимболичнијих ритуала жалости.

 

 

Погребни ритуал „ношење палме“, или ношење ковчега, у Јазду се обавља на дан Ашуре, на дан мучеништва имама Хусеина (АС). Према народу Јазда, овај ритуал је симболична сахрана за тело имама Хусеина (АС), а „палма“ се сматра његовим ковчегом. „Палма“ је мала одаја налик ковчегу која се носи на места где се одржавају церемоније, као што су џамије и храмови Хусеиније. Ова структура је обично прекривена црном тканином и окићена шареним шаловима и огледалима. Наравно, данас се мање украса користи за „палме“ и оне су једноставне и потпуно прекривене црном тканином.

 

 

Неки ковчези имају изглед копља, налик на кедар. Оквир ковчега се састоји од дрвеног оквира са подним оквиром који има осам до 20 дрвених греда и дрвене грађе и четири до 12 високих дрвених стубова. Тело ковчега је направљено од спајања неколико грана, стубова, дршки и разних причвршћивача, па је због тога најчешће решеткасто. Висина основе ковчега од земље је око 40 до 50 центиметара. Ово растојање је дизајнирано да буде удобније за ожалошћене када подижу ковчег са земље.

 

Тежина ковчега је веома велика због његове дрвене структуре, а након украшавања постаје још тежа. Неки велики ковчези, попут ковчега Амира Чахмака, теже неколико тона и захтевају присуство више од 100 јаких мушкараца да их подигне.

 

 

Према неким историчарима, историја овог погребног ритуала датира још пре ислама и сасанидског периода (224. до 651. године нове ере). Током овог периода, људи су оплакивали Сиаваша (легендарног иранског хероја) и „носили палме“ у његову успомену. Међутим, према признатијој теорији, историја овог метода жаловања датира још из периода Сафавида (1501. до 1736. године нове ере). Разлог зашто је овај симболични ковчег добио име „палма“ није баш јасан, али према неким изворима, пошто је имам Хусеин (АС) на гранама палме однесен на сахрану, његов симболични ковчег је такође назван „палма“. Наравно, могу постојати и други разлози за ово именовање, укључујући чињеницу да су древни ирански ковчези направљени од палминог дрвета и лишћа, или услед светости и поштовања палминог дрвета у иранској култури.

 

Прављење овог ритуалног ковчега је деликатна уметност која има своје мајсторе. Тренутно у Јазду постоје породице које се генерацијама баве овим послом и стекле су репутацију по квалитету израде.

 

„Палма“ Амира Чахмака, као једна од најстаријих и највећих постојећих „палми“, чува се у текији Амир Чахмак и стара је око 450 година. Ова палма је позната и као "Хејдари палма".

 

 

Ритуал „ношења палми“ је најчешћи у централним пустињским регионима Ирана, а од свих, церемонија „ношења палми“ у Јазду се одржава са посебним сјајем и светски је позната. У неким регионима, поред Мухарема, церемоније „ношења палми“ одржавају се и током посебних церемонија жалости, као што је дан мучеништва имама Алија, Заповедника верних (АС) 21. дана месеца Рамазана.

 

У неким регионима Ирана, „ношење палми“ има посебна правила, а подизање сваког дела палме резервисано је за одређену класу, племе или комшилук. Овај став се сматра наслеђеним правом и нико га не крши.

 

 

Од првог дана Мухарема па до неколико дана пре деветог дана (Тасу'а) обављају се послови украшавања „палми“. Ово се зове „везивање палми“. Украшавање великих „палми“ може потрајати неколико дана. Поред зелених и црних тканина, за украшавање „палми“ користе се и цвеће, шимшир, огледала, орнаменти и ратна оруђа као што су мачеви, бодежи, штитови и шлемови.

 

„Ношење палми“ се обавља у одређено доба дана, према обичајима сваког региона, али најважније време за кретање палми је подне на дан Ашуре.

 

Они који намеравају да носе „палму“ обично вежу мекани предмет или тканину преко једног рамена како би могли да је носе на раменима на већој удаљености. Групу предводи старија и искусна особа, обично „Садат“, који обично бос стоји крај ковчега. На његову наредбу, гомила, певајући „О Хусеине“, подиже ковчег са земље и креће се према Хусеинијама, трговима и разним четвртима. Поред особе која стоји на врху „палме“, неколико људи се такође креће испред ње да би маса поштовала ред.

Након што се церемонија жалости Ашуре заврши, „палма“ се враћа на првобитну локацију и неко уклања све украсе са ње.

 

 

„Ношење палми“ је један од уобичајених ритуала жалости у различитим деловима Ирана. Овај ритуал се изводи на различите начине на свакој локацији, али заједнички елемент у свима је подизање и померање ковчега.

 

„Ношење палми“  је регистрована три пута на име различитих градова на Листи нематеријалне баштине Ирана, од којих је прва била 2011. (1390. по соларној хиџри) а на име покрајине Јазд. Такође је регистрован два пута 2013. године (1391. по соларној хиџри), на име градова Надушан (код Мејбода, покрајина Јазд) и Мехрђерд (покрајина Керман).