Перачи тепиха у Мaшхaди Ардехалу

Ceremonija pranja tepiha u kašanskom Finu i selu Khave Ardehal u gradu Mašhad-e Ardehal, jedan je od drevnih rituala žalosti u ovoj regiji, koji se održava svakog drugog petka u oktobru svake godine, poznat kao "tepih petak". Ovo je jedini islamski običaj koji se vrši prema solarnom kalendaru.

Filozofija ceremonije pranja tepiha datira još od mučeništva imama Zade Sultan Ali bin Imama Mohammada Bakira, 27. džumade-l-ukhra 116. po Hidžri, te ljudi i stanovnika Kašana, koji su ga pozvali na ovu regiju, obilježili su ovu ceremoniju. Oni slave taj dan.

Na ovoj ceremoniji grupa postavlja jedan od tepiha unutar objekta Imamzadeh u obliku cijevi na ramenima mladih, a nakon što su održali ceremoniju jadikovanja i žalosti unutar spomenutog objekta, dostavljaju ga stanovnicima Fina i uzimaju tepih i nose ga do izvora koji se nalazi stotinjak metara istočno od objekta. Tepih pada na zemlju pored izvora i pročišćava se izvorskom vodom u znak kupanja Imamzade. Dolazak nosača tepiha na ulaz objekta Imamzadea i predaja stanovnicima sela Khaveh Ardehal, koji ga moraju odnijeti unutra, popraćeni su posebnim ceremonijama.

Ritual je uvršten na UNESCO-ov popis svjetske baštine.

Перачи тепиха у Мешхеду и Ардехалу

Церемонија прања тепиха у Фину надомак Кашана и селу Хаве Ардехал у граду Машхад-е Ардехал, један је од древних ритуала жалости, који се одржава сваког другог петка у октобру, и позната је као "тепих петак". То је једини исламски обичај који се обавља према соларном календару.

Филозофија церемоније прања тепиха датира од мучеништва имама Заде Султан Али бин Имама Мохаммада Бакира, које се десило 27. џумаде-л-укхра 116. по хиџри. Становници Кашана, који су га позвали у ову регију, обележавају тај дан као дан жалости.

Током церемоније група људи на раменима младих уноси један тепих у светилиште, који, након церемоније јадиковања и жаљења достављају становницима Фина. Они га даље носе до извора, стотинак метара источно од светилишта. Тепих пада на земљу поред извора и прочишћава се изворском водом. Долазак носача тепиха на улаз светилишта и његово уручење житељима села Хавех Ардехал, који га морају однети унутра, попраћени су посебним церемонијама.

Ритуал је уврштен на УНЕСЦО-ову Листу светске баштине.