Ноћ Јалда, древни ритуал који слави победу светлости над тамом

Традиција обележавања ноћи Јалде ноћи стара је осам хиљада година. Ноћ Јалда је последња ноћ јесени и најдужа ноћ у години, а од тада ноћи постепено постају краће, а дани дужи. Иранци су од давнина сматрали да је ноћ симбол зла и опачине, а сунце симбол чистоте и истине. Веровали су да крај најдуже ноћи у години и почетак зиме значи тријумф светлости над тамом и дана над ноћи. Према овом веровању, у ноћи Јалде зле силе су на врхунцу, а за борбу против њих потребно је организовати прославе и окупљати се са најмилијима.

 

Друго име за ноћ Јалде је „Ноћ четрдесетнице“. Према древном иранском календару, четрдесетодневни период од 22. децембра до 30. јануара је 40-дневни период зиме. Према древним Иранцима, последња четири дана овог периода су најхладнији дани зиме.

 

Пошто је иранско друштво у античко доба било пољопривредно друштво, промена годишњих доба и топлије време значили су почетак сезоне рада и узгоја усева. Због тога је продужавање дана после ноћи Јалде ноћи било обећање за разне народе да се природа креће ка топлијем времену и почетку нове сезоне за пољопривреду и плодност земље.

 

 

Ноћ Јалда се слави у готово свим деловима Ирана, а људи у сваком региону је славе у складу са својим локалним обичајима и традицијом. Међутим, уобичајен је обичај да сви чланови породице посећују и окупљају се код стараца. У ноћи Јалде, Иранци се окупљају и разговарају до зоре.

 

У Јалди је уобичајено да госте дочекују чајем, слаткишима и разним воћем, слаткишима и грицкалицама. Читање Шахнаме и Хафезових газала сматрају се једном од најважнијих и најраспрострањенијих традиција Јалда ноћи.

 

У Ирану је обичај да мушкарци који проведу прву ноћ Јалде након брака дају поклоне својим женама. У неким деловима Ирана младожења шаље седам врста воћа заједно са разним поклонима у дом своје веренице. У неким крајевима, млада дама и њена породица шаљу друге поклоне у дом младића као одговор на те поклоне.

 

Обично, у ноћима Јалде, домови су осветљени за породичне посете. Употреба свећа у целој кући једна је од традиција Јалде у неким регионима Ирана. У модерној ери, где је распрострањеност мобилних телефона утицала на односе људи лицем у лице, у ноћи Јалде, сви одлажу своје телефоне на неко време да им не ометају дружење.

 

 

Ноћ Јалде је ноћ окупљања и разговора. Да би ти разговори били жустрији, обично се припремају посебна јела. Лубеница, шипак и црвена јабука су најважнији плодови Јалде, али се у неким регионима крушке, персимони и цвекла користе и за празник Јалде. Према древним причама, древни Иранци су сматрали да је неко воће (као што су лубеница, шипак, црвена јабука и цвекла) због своје црвене боје синоним за зору и користили су је у Јалди. Иранци верују да једење лубенице у ноћи Јалде штити људе од болести.

 

Орашасти плодови су још једна популарна ужина за окупљања у ноћи Јалде. Њих чини мешавина разних орашастих плодова (обично пистаћи, бадеми, лешници, суво грожђе), сувог воћа (смокве, урме, итд.) и семенки лубенице, бундеве или сунцокрета.

 

Пијење чаја и сирупа је такође уобичајено на окупљањима у ноћи Јалде. Ако пада снег у ноћи Јалде, припрема се и конзумира мешавина снега и сока од грожђа. Ова мешавина је веома укусна и незаборавна.

 

Домаћини ноћи Јалде, који су обично старешине породице, понекад часте своје госте вечером. Обично се за вечеру служи рибља чорба или чорба од поврћа са рибом.