Рамазан у Јазду, посебни ритуали исламског начина живота

Месец Рамазан заузима посебно место у животима муслимана широм света. Широм исламског света муслимани посте и обављају одређене обреде током овог месеца. Рамазан у Јазду, као једном од историјских и верских градова Ирана, такође има посебно место у животу људи. Кроз историју су се међу народом Јазда развили посебни ритуали, чинећи месец Рамазан веома културно богатим и занимљивим местом у овом региону.

 

 

Уочи Рамазана, Иранци чисте прашину са џамија и чисте своје домове. У Јазду такође имају исте обичаје, али оно што међу њима чини дочек Рамазана другачијим је ритуал „Колох-Андазун“. Најпознатије јело на дан Клох-Андазун је супа „шоли“, али кување других јела као што су супа од теста, супа од скуте, пиринчана халва, жути сутлијаш са шафраном и „фалуде“ - слатке резанце у сирупу од ружине водице је такође уобичајено на овај дан. Разлог за ово именовање био је укорењен у церемонији која је обављена у прошлости. На крају овог дана људи би бацали мале грудве глине једни на друге у знак радости и забаве. Стога је овај ритуал познат као Клох-Пандазоон.

 

Један од ритуала дочека Рамазана у Јазду је виђење месеца прве ноћи. У овом ритуалу људи траже месец прве ноћи Рамазана тако што се појављују на крововима својих домова и џамија. Данас, упркос комуникационим алатима и напредном опсервационом знању, ова пракса није тако уобичајена као што је била. У прошлости, ако је време било облачно или месец није био видљив у граду, људи би слали гласнике у оближња села и градове да сазнају резултате својих посматрања.

 

 

Током месеца Рамазана, муслимани се морају уздржавати од јела и пића од времена јутарњег езана до времена вечерњег езана. У прошлости, када није било средстава за масовну комуникацију међу људима, људи звани "мујезини" били су одговорни за информисање људи о езану. Тако би се сат-два пре јутарњег езана палила кандила на узвишицама и торњевима џамија како би људи видевши његову светлост били обавештени о приближавању езана. Ово светло би се такође гасило када би дошло време за езан. Једно од најпознатијих светала Јазда, „Светло Мола Казема“, било је чувар Велике џамије у Јазду.

 

Одређивање времена за вечерњи езан такође је обављено на занимљив начин: људи су веровали да је са заласком сунца, када је светлост избледела до те мере да је немогуће разликовати сламу од блата гледањем у сламнати зид, време за вечерњи езан и ифтар.

 

 

Понекад би неколико људи из комшилука шетало улицама, рецитовало песме и куцало на врата, обавештавајући људе о доласку зоре, позивајући их да се пробуде и поједу оброк пред зору. Неки читаоци зоре би одредили време зоре знајући положај сазвежђа и упоређујући њихове локације. Поједине породице, свесне да петлови певају у три сата ујутру, певање петла су сматрале најбољим знаком доласка зоре.

 

 

Међу рамазанским обичајима у Јазду су одржавање јавних скупова и учење Часног Кур'ана. На овим сесијама, полазници наизменично читају неколико страница Кур'ана док се део Кур'ана не заврши. Коначно, током 30 ноћи Рамазана, 30 делова Кур'ана се довршава и дешава се такозвано „дочитавање Кур'ана“. Људи из Јазда вјерују да ће онај ко буде учио суру Тавхид посљедње ноћи учења Кур'ана имати успеха у свом послу и да ће им живот бити испуњен добротом и благословима у наредној години.

 

 

У месецу мухарему, поводом мученичке смрти имама Хусеина (АС), трећег шиитског вође, народ Јазда обавља симболичну погребну церемонију за овог великог човека померањем дрвене конструкције која се зове „Нахл“ (на перзијском, нахл је еквивалент ковчегу). Слична церемонија одржава се и током периода жалости 21. Рамазана, који се поклапа са мучеништвом имама Алија (АС), Заповедника верних.

 

 

У ноћима од 19. до 27. Рамазана, жене из Јазда изводе церемонију под називом Канбар, правећи светилиште у знак сећања на мучеништво побожног господара, хазрети Алија (АС), првог вође шиита. Жене се заветују у овим светињама са намером да задовоље своје потребе и реше своје проблеме. Они приписују ово светилиште Канбару, једном од имамових слугу. У овој церемонији, особа која личи на дервиша, у белом огртачу и шеширу, игра улогу Канбара и изводи представу сличну Тазији. Тугују и жене рецитујући тужне песме.

 

 

Рамазански бајрам је један од највећих муслиманских празника и поклапа се са првим даном након завршетка Рамазана. На овај дан муслимани се окупљају да моле посебну молитву. На Рамазански бајрам, становници Јазда посећују гробове својих преминулих рођака и часте друге слаткишима и храном. Посета старешинама је још један ритуал који је уобичајен међу житељима Јазда током Рамазанског бајрама.