Мухарем у Јазду, манифестација древних традиција у жаловању за трећим шиитским имамом

Једна од најважнијих прилика у години за житеље Јазда је Мухарем. Овог месеца, људи ове покрајине, заједно са другим регионима Ирана, оплакују годишњицу мученичке смрти имама Хусеина (АС). Мухарем у Јазду има посебне традиције које су утицале на скоро све аспекте културе овог дела Ирана.

 

 

Обично, пре почетка Мухарема, становници Јазда се припремају за жалост. Пошто је црно боја туге и жалости у иранској култури, сви тргови, улице, џамије, Хусеиније и друштвени центри су украшени црним тканинама пре Мухарема. У Јазду има много Хусеинија, од којих су најпознатије Фахадан, Алкама, Калаф Баг, Баг Гандом, Бесат, Корамшах, Гонбад Сабз и Панпанкаран.

 

Свака од ових Хусеинија има историју која датира неколико векова, а у дочеку Мухарема и жалости примењују традиције преостале из прошлости.

 

 

Пре почетка Мухарема, долазак овог месеца најављује се грађанима града кроз ритуал изговарања чавуша. Обично особа или група, стојећи на високом месту или шетајући улицама, рецитују песме које најављују долазак месеца жалости.

 

 

Најважније церемоније жалости народа Јазда одржавају се током првих 10 дана Мухарема, који кулминира даном мучеништва имама Хусеина (АС) 10. Мухарема (Ашура).

 

 

Церемонија жалости Мухарема у Јазду је праћена церемонијом нарикања под називом „Розехани“. Током ове церемоније, особа која се зове „нарикач“ обично препричава патње имама Хусеина и његових другова, а када чују ове приче, људи почињу да плачу и тугују. Изговарање тужбалица и ударање у прса, које се састоји од милозвучног изговарања елегијских песама хвалоспева и милозвучног ударања ожалошћених рукама по глави и грудима, чине други део рецитовања тужбалица.

 

Током Мухарема, поред посебних места која су одређена за жалост, већина житеља Јазда одржава ритуал учења светог Кур'ана у својим домовима. Од јутарњих молитви до поноћи, молитвене сесије се одржавају на разним местима у граду у било које време. Намаз поста траје 60 дана и траје до краја месеца Сафара.

 

 

У ритуалу лутања, ожалошћени крећу иза сејида (потомка Посланика ислама) и званичника, из једног краја у други. Током ове церемоније, људи, чувши жалосне гласове луталица, дочекују их и дају им своје прилоге. Ове донације се користе за кување хране и дистрибуцију међу ожалошћенима.

 

 

Можда се „ношење палми“ може сматрати ритуалом по коме је Мухарем у Јазду постао познат. Током ове церемоније, ожалошћени носе малу комору која је у потпуности направљена од дрвета и која симболизује ковчег имама Хусеина (АС).

 

„Ношење палми“ има дугу историју у Јазду. Неке палме, као што је палма Амира Чахамака у Јазду, старе су више од четири века. Ова церемонија се обично одржава од јутра до поднева на дан Ашуре.

 

 

Поједини младићи, обучени у црну одећу и са црвеном тканином око струка, држе мехур за воду и дају ожалошћенима воду.

 

 

Тазија је реконструкција догађаја у Кербели у којој глумци у различитим улогама приказују догађаје тог дана. У Јазду се догађаји из Ашуре обично репризирају за публику на јутро Ашуре, уз присуство неколико глумаца.

 

 

13. Мухарем, који се поклапа са трећим даном мучеништва имама Хусеина (АС), посебан је дан за народ Јазда. На тај дан, они се баве тугом од раног јутра до поднева, носећи ковчеге „палме“ и ударајући се у груди.

 

 

Током церемоније жалости, коњ је украшен шалом, зеленим и црвеним кашмиром или свилом, огледалом, драгуљима и Кураном. Овај коњ је симбол коња имама Хусеина (АС) и иде испред ожалошћених.

 

 

Ова церемонија се одржава у ноћи Ашуре, а неколико људи пева тужбалицу усред гомиле. У исто време, други ожалошћени формирају круг око Хусеиније тако што се држе за руке, ходају у круг и понављају одређене јадиковке, ударајући се у прса.

 

 

У неким Хусеинијама у Јазду одржава се церемонија која се зове "звецкање" или "каменовање", у којој група од око 100 ожалошћених удара у посебне штапове док певају тужбалицу.