Ибн Мукафа и увођење иранске културе у земље арапског говорног подручја

Ибн Мукафа и увођење иранске културе у земље арапског говорног подручја

Ибн Мукафа и увођење иранске културе у земље арапског говорног подручја
Ибн Мукафа, Абу Мухамед Абдалах је рођен 724. године у Ђуру, покрајина Фарс (данашњи град Фирузабад). Био је писац и преводилац. Његово име је пре преласка на ислам било Рузбех. Након што је постао муслиман, Ибн Мукафа је изабрао име Абдулах и титулу Абу Мухамед. 
 
Његова породица је била једна од племићких породица провинције Фарс. Хаџаџ бин Јусуф, тадашњи владар Ирака, доделио је оцу Абу Мухамеда Абдулаха да управља пореским пословима своје владе. Неправда на послу довела је до тога да су владини агенти мучили његовог оца и одсекли му руку. Абу Мухамед Абдулах је из тог разлога добио надимак Ибн Мукафа (син осакаћеног), будући да је очева рука била осакаћена као резултат мучења.
 
Дела
Након што је напустио покрајину Фарс, где је рођен, Ибн Мукафа је отпутовао у Керман. У Керману је био секретар Давуда бин Јазида бин Омара бин Хабире. Након слома владе Омајада, он и његов отац су отпутовали из Кермана у Басру. Ибн Мукафа је савршено владао сасанидском пахлави језиком, те је од учитеља из Басре могао да научи арапски језик у елоквентном и течном облику. У Басри је живео око 10 година и прича се да су његова дела састављена и преведена у том периоду. 
 
Превод индијске колекције басни „Панчатантра“ коју је нсаловио „Калила и Димна“ је најважније књижевно дело Ибн Мукафе, које је превео са пахлави језика на арапски. Проза овог превода један је од одличних примера класичне арапске прозе. Басне из збирке „Калила и Димна“ су написане језиком животиња. Ова књига садржи многе легенде, приче и савете. Садржај ове књиге је посебно задовољство за интелектуалце и проповеднике, будући да учи смислу и духовности, а мудри људи из ње могу сазнато више него обични људи. Ова књига је написана на санскриту, а затим преведена на пахлави, али је њен оригинални индијски језик изгубљен и њен превод на пахлави је коришћен као референца за преводе на сиријски и арапски. Касније је пахлави превод постао редак и нестао, а арапски превод је постао основа свих каснијих превода. У арапском преводу, Ибн Мукафа је додао поглавље под називом "Борзуја Табиб". Ово поглавље је пролог лекара Борзује, преводиоца „Панчатантре“ са изворног санскрита на пахлави из 5. века, где он описује сопствено унутрашње и савесно понашање и борбу са егом, и у његову потрагу за срећом и истином. Међу бројним преводима „Панчатантре“, превод Ибн Мукафе је једини у чију се тачност и веродостојност може веровати.
 
Увођење иранске културе
Међу делима које је Ибн Мукафа превео са средњеперсијског на арапски су „Животопис Ануширванов“, који бележи живот и дела сасанидског владара и законодавца Хосроа Ануширвана Првог из 6. века, као и „Књига о Маздаку“ и „Књига о круни“. Овим делима Ибн Мукафа је упознао арапске земље са иранском културом. 
 
Каже се да су се Арапи први пут упознали са делима грчких филозофа кроз преводе управо Ибн Мукафе. На арапски је превео је књиге попут Аристотелових „Категорија“. 
 
Осим превода, аутор је дела попут „Велике литературе“ о понашању и обраћању на двору, и „Мале литературе“ о изрекама и размишљањима мудраца, као и „Поруке савременика“. Ибн Мукафина елоквентна проза у овим делима је узор арапским писцима данашњице. Његова дела се предају као добри и елоквентни примери арапске прозе на универзитетима у арапским земљама. Ибн Мукафина књига „Калила и Димна“ преведена је много пута на различите језике света.
 
Прича о убиству
Сматра се је да смрт Ибн Мукафина имала политичке разлоге. Историчари се слажу д је убијен у 36. години живота. О његовој смрти испричане су две приче. Једна је да је владар Басре открио да није религиозан и наредио да га убију, што има мањи кредибилитет. Друга је да су гнев Мансура, другог абасидског халифе због његовог писања, и мржња богатог трговца и племенског старешине Абу Суфијана јер га је Ибн Мукафин план спречио да влада Шапуром, довели је до његовог убиства.
Име Ибн Мукафа и увођење иранске културе у земље арапског говорног подручја
Иран
НадимакИбн Мукафа
Време настанка5-6. век
Радови„Калила и Димна“, „Животопис Ануширванов“, „Књига о Маздаку“, „Књига о круни“

Исламска организација за културу и комуникацију је једна од иранских организација која је повезана са Министарством културе и исламске оријентације; и основана је 1995. године.[Више]

Унесите текст и притисните Enter

Прилагодите величину слова:

Прилагодите размак између речи:

Прилагодите проред:

Промени тип миша: