Ибн Баваб и писање Курана рејхани писмом

Аладин Абу ал-Хасан Али бин Хилал, познат као Ибн Баваб, је познати калиграф и мајстор илуминације из 10. и 11. века нове ере. Нема тачних података о месту и времену Ибн Бавабовог рођења. Једино што је извесно је његов живот у Багдаду, где се прича да је провео највећи део свог живота. Потиче из сиромашне породице. Његов отац Хилал је био вратар у време Бујида, и због тога је Аладин Абул Хасан Али бин Хилал добио надимак Ибн Баваб - вратарев син.

 

Ибн Баваб се бавио осликавањем кућа старешина и виђенијих ауди пре него што је почео да се бави калиграфијом, а након тога се окренуо илуминацији рукописа и књига. Изучавао је и књижевност, а учитељ му је био Ибн Јани. Абол-Хосеин Мохаммад бин Самоун Ва'ез и Абу Убајадулах Марзбани су такође помињани као једни од његових учитеља књижевности. 

 

Постепено се окренуо калиграфији и почео да пише. Учио је калиграфију од Мухамеда бин Асада и Мухамеда бин Самсанија, ученика Ибн Муклаха. Ова два професора били су велики калиграфи и творци калиграфије, и државници абасидског периода. Ибн Баваб је својом уметничком проницљивошћу дао посебну уметничку лепоту пропорционалном писму. Порекло калиграфије 'рејхани' и 'мохагег'' се приписује Ибн Бавабу, а каже се да је уложио много напора у побољшање и улепшавање калиграфских писама као што су 'наргес', 'лулуи', 'мурса' и 'ваши'. 

 

Ибн Баваб је достигао такав положај у калиграфији да је постао једини званични калиграф свог времена, а како се наводи у историјским изворима, ни међу калиграфима пре њега не може се наћи нико ко је писао као он. Баха ал-Давла, син Азад ал-Давла Диламија, изабрао га је за библиотекара своје библиотеке у Ширазу за време владавине династије Бујида. Ибн Баваб је такође 1298. године нове ере основао школу за подучавање калиграфије.

 

Ибн Бавабов рукопис је постао драгоцен и редак у још 13. веку нове ере због свог значаја. Ово је упркос чињеници да је на почетку свог рада Ибн Баваб написао писмо од 70 редова за једног од старешина тог доба, и за њега тражио два тадашња динара. Недуго након тога, када су колекционари схватили важност Ибн Бавабовог рукописа и његових калиграфских дела, они су постали ретки и драгоцени. Према историјским изворима, исто писмо замолнице за два динара Ибн Баваба прво је продато за 17 динара, а други пут за 25 динара. 

 

Ибн Баваб је написао 64 примерка Часног Кур'ана. Једина комплетна копија Кур'ана која је очувана сада се чува у библиотеци Честер Бити у Ирској. Ова верзија је написана 1001. н. е. Иако је рукопис ове верзије копиран, стручњаци сматрају да је ова књига копија помешана са 'рејхани' рукописом, или другим речима, да је једна од верзија овог писма. 

 

Ибн Бавабу се приписују и друга дела. Међу њима су и две копије „Дивана“ самоуког Саламе Бин Џандала, од којих се прва чува у Топкапи Сарају у Истанбулу, а друга у Музеју турских и исламских дела.

 

Ибн Бавабова метода калиграфије је коришћена све док Мустасимијев јакутски стил није постао популаран и временом заузео његово место. 

 

Међу ученицима Ибн Баваба у калиграфији можемо поменути Мухамеда бин Абдул Малика.

 

Ибн Баваб је такође имао таленат за поезију, а неке песме су му приписане, укључујући и калиграфским писмом написану оду „Раи'и“, за коју се каже да има 28 стихова.

 

Ибн Баваб је умро у Багдаду и сахрањен је поред Ахмада Ибн Ханбала.