Сади (1184-1291)

Сади (1184 - 1291). Стил персијске прозе и поезије достигао је највиши степен савршенства у делима тог песника из Шираза, познатог и цењеног широм Истока. Садијево ремек-дело је Ђулистан (Ружичњак). Његове мудре изреке још увек се цитирају на Истоку, јер је Сади, више него био који други писац, преточио у речи ставове и моралне тенденције Иранаца и других муслиманских народа.

 

Адамови синови

 

Копија Садијевих радова бошњачког ученика Сафвет бег Башагића (1870—1934)

Саади је познат по својим афоризмом, од којих је најпознатији Бани Адам (Адамови синови), који је део Гулистана. На деликатан начин позива на рушење свих баријера између људских бића.

 

بنى‌ادم اعضای یک پیکرند

که در افرینش ز یک گوهرند

چو عضوى به درد اورد روزگار

دگر عضوها را نماند قرار

تو کز محنت دیگران بی‌غمی

نشاید که نامت نهند ادمی

Људи су дијелови једнога тијела

Јер човек је створен од исте материје.

Кад један дио оболи

Ни други не остају у миру.

Ти, који се не сланеш за невоље других

Ниси достојан да те зову човеком.