Абу Али Масковије, филозоф рационалности и мудрости

Абу Али Ахмад бин Мухамед бин Јакуб Масковије Рази рођен је у Реју 320. године по Хиџри (932. године). Живот је провео у градовима Реј, Багдад, Шираз и Исфахан. Првих 20 година свог живота провео је у Реју. Нема детаљних података из прве две деценије његовог живота.

 

На прагу уласка у трећу деценију свог живота, Абу Али Масковије је отишао у Бујихан, у Багдаду, и 12 година је био посебан пријатељ и покровитељ Абу Мухамеда Махлебија, министра Муаздулаха Деилмија. Седам година је живео у служби Ибн Умида, министра Рукн ал-Давлах Даиламија, и био је кустос његове библиотеке у Реју. Убиством Ибн Умида, његова огромна библиотека је заштићена од пљачке и уништења, али је одбио да служи и сарађује са сахибом Ибн Абадом. Касније је отишао у Шираз и придружио се служби Аздала Дула Диламија. Током ових дана постао је управитељ његове библиотеке и ризнице. Када је Самсам ал-Давлах бин Азад ал-Давлах Дилми преузео дужност, служио је под њим. 

 

Ибн Масковије је био један од савременика Абу Али Сине и дописивао се са Абухианом Тавхидијем и Бадијем ал-Заман Хамаданијем. Био је истакнута личност у интелектуалном и културном животу свог времена и био је стручан у различитим областима историје, теологије, филозофије и истраживања. Такође се интересовао за алхемију и опскурне науке. Његово схватање религије било је више филозофско и донекле рационално, и као Фараби и Акван ал-Сафа, он је веровао у филозофски шиизам. Још једна од његових омиљених наука била је медицина. 

 

Абу Али је уложио велике напоре на пољу теоријске и практичне мудрости, посебно у уметности моралног усавршавања, и отишао је толико далеко да су му неки дали титулу „Трећег учитеља“. Масковије је назван пиониром научних писаца историје. Књига „Вечна филозофија” или „Етикети Арапа и Персијанаца” од Масковијеа су упутства о разним народима, која је сакупио у „Вечној филозофији“. Абу Али је био под утицајем Аристотела и Платона у свом филозофском размишљању. У своје две књиге „Морално уздизање“ и „Највеличанственија победа“ критиковао је мишљења филозофа као што су Хипократ, Гален, Питагора и Прокло. 

 

Ибн Масковије је оставио вредна дела у разним наукама, посебно у историји ислама, филозофији и етици. Из области етике и филозофије, написао је књиге као што су: „Морално уздизање и етичко прочишћење“, „Истина о душама“, „Највеличанственија победа“ и „Извори истине у историји филозофије“. 

 

Дело „Морално прочишћење и етичко уздизање“ је најважнија и најсвеобухватнија књига етике Абу Али Масковијеа, која је била под утицајем дела Грка, посебно Аристотела, и утицала на мислиоце после њега (као што су Насир ал-Дин Туси и Имам Мухамед Газали). У овој књизи Масковије наглашава да се ум састоји од три способности: мудрости, расуђивања и закључивања, које садрже врлине мудрости, храбрости, односно чедности. Масковије четвртом врлином сматра правду, чији је задатак да створи равнотежу између претходне три врлине. Кажу да је Масковије био Аристотелов следбеник и да као и Аристотел верује да се све у овом универзуму креће ка добру. Историчари нису одбацили утицај Абу Али Масковијеа на Платона. 

Књига „Искуства народа“ садржи Абу Алијеве економске ставове.

 

Датум смрти Ибн Масковијеа није са сигурношћу познат, но сматра се да је преминуо око 1029. године у Исфахану. 

 

Биограф шиитских великана Сејед Мохамад Хансари помиње да је место сахране Ибн Масковијеа у насељу Хацави у Исфахану, и верује да је место његовог гроба било у башти испред храма Имамзадех Бакира, но да је временом изгубљено.