Ајатолах Сејед Али Хосеини Хаменеи

Ајатолах Сејед Али Хосеини Хаменеи рођен је 18. априла 1933. у Машхаду. Познат је као ајатолах Сејед Али Хаменеи, вођа Исламске Републике Иран. Своје школовање започео је са четири године учењем Кур'ана у мактабу, а потом је похађао основну школу Дар ал-Талим Дианати. Затим је уписао богословију Наваб у Машхаду и завршио основни курс у тој школи. Након тога похађао је иностране часове ајатолаха Миланија и хаџ-шејха Хашема Казвинија. Потом је отишао у Ирак и једно време похађао курсевима иностране јуриспруденције и принципа Ајатолаха Азама Хакима, Ховеија, Шахрудија, Мирзе Бакера Занђанија, Мирзе Хасана Јаздија и Аге Мирзе Хасана Бођнрудија. После годину дана вратио се у земљу и студирао стране курсеве у граду Кому код имамом Хомеинија (р.а.), ајатолаха Боруџердија и шејха Мортеза Хаерија Јазидија, а такође је учио филозофију од Аламе Табатабаија.

 

Своје политичке ангажовање је започео током активности поклоника ислама. Године 1955. у Машхаду је написао декларацију о заповедању доброг и забрани зла, и у њој је упозорио на непоштовање исламских норми и изгледа. После инцидента код верске школе Фејзије у Кому 1964. године, имам Хомеини (р.а.) је задужио њега да шаље поруке ајатолаху Миланију и неким учењацима и проповедницима из Машхада. Ово је био почетак серије предавања и просветљења у различитим градовима Ирана, што је довело до његових бројних хапшења и затварања.

 

После победе Исламске револуције у марту 1979. био је задужен за решавање ситуације народа Систана и Балучестана. Након тога, у име Револуционарног савета, преузео је функцију заменика министра одбране, а у децембру исте године изабрао га је имам Хомеини (р.а.) на чело Исламске револуционарне гарде. Након смрти ајатолаха Талеганија, именован је за имамат Техерана. Истовремено је постао члан Високог савета одбране и на овој функцији је више пута био на фронту.

 

У првом периоду избора Исламског савета Ирана изабран је за представника Техерана и ушао је у парламент. Док је представљао парламент, 27. јуна 1981. године повређен је у експлозији подметнуте бомбе у џамији Абузар у Техерану.

 

Након мученичке смрти Шахида Бехештија, изабран је за генералног секретара Странке Исламске републике и на овој функцији је био до распуштања странке (1366). Био је председник Ирана скоро осам година од октобра 1987. године, а након смрти имама Хомеинија (р.а.), изабран је за другог лидера Исламске Републике Иран од стране представника народа у Скупштини експерата за руководство.