Размена мишљења Иранки и Српкиња на трибини „Положај жена Ирана и Србије“
Трибина „Положај жена Ирана и Србије“ одржана је у среду 25. јануара 2023. године у Свечаној сали општине Савски венац, уз присуство групе интелектуалки и културних и друштвених активиста, чији је домаћин било удружење Женска снага и напредак - ЦЕСЛАЈА, а у сарадњи са Културним центром Ирана у Београду, Универзитетом, Ал-Захра (а.с.) из Техерана и Одељењем за међународну културну комуникацију жена и породице Организације за исламску културу и комуникације.
На овој трибини су учествовале др Захра Садат Мирхашеми, универзитетски професор и директор одељења за правну праксу Универзитета Ал-Захра (а.с.) која се путем интернета укључила из Ирана, др Леила Карими, професор факултета Универзитета Бакијатолах (а.с.) и специјалиста за репродуктивно здравље, мр Светлана Прошевски, председница Управног одбора удружења Женска снага и напредак, проф. др Јасмина Маџгаљ, универзитетски професор у области животне средине и оснивач удружења Женска снага и напредак, и дипл. екон. Славка Солар, економиста и уметница, оснивач и чланица удружења Женска снага и напредак.
На почетку семинара, госпођа Порошевски је рекла: „У име удружења Женска снага и напредак - ЦЕСЛАЈА и Социјалистичког женског покрета Београда, захваљујем гостима и публици, а посебно Културном центру Ирана на сарадњи у одржавању овог семинара. Вечерас смо овде да подржимо активности са којима желимо да упознамо што више људи. Један од аспеката нашег деловања је оснаживање, јачање економске сигурности и права жена, као и борба против сиромаштва и социјалне неједнакости, што је један од основних приоритета женског друштва, како у Србији, тако и у свету“.
Она је додала да су активности на оснаживању жена укључене у најважније законе и планске документе како би се оно у значајној мери унапредило, али је за економско оснаживање жена у Србији неопходна мобилизација како државних службеника тако и цивилних лица широм земље.
Професорка Јасмина Маџгаљ у свом говору је нагласила: „Српски народ, посебно жене, дали су све од себе да сачувају своје вредности“. Осврћући се на историју труда српских жена, рекла је: „Жена може бити слабије биће од мушкарца, али када се говори о њеној улози у развоју друштва, она преузима веома тешку улогу, и жене су те које развијају друштво“. Она је додала да је мајка фокус и осовина мира породице. Из тог разлога се у српској култури користе речи и појмови као што су „мајка природа“, „мајка породице“, „мајка друштва“ итд. Она је истакла: „Последња реч многих бораца који су дали живот за одбрану отаџбине било је мајко“. Она је на крају свог излагања рекла да је учињен велики напредак на пољу остваривања једнаких права жена и мушкараца у Србији.
Госпођа Славка Солар у свом говору под насловом „Положај жена у Републици Србији“ рекла је: „Жене су се бориле за своја права и у свету и у Србији од почетка цивилизације до данас. Положај жена у Србији се поправио после Првог светског рата. Како је све више мушкараца провело много година на ратним фронтовима, жене су преузимале више послова. Храбро су се бориле да стекну факултетску диплому и биле су веома активне и у борбама“, нагласила је она, препричавајући детаљну историју женских борби у Југославији.
Она је изнела и податак да према подацима које је објавио Републички завод за статистику у 2020. години, жене чине најобразованији део становништва, односно 60%. Дипломирани студенти у академској 2019/2020. години су углавном жене, али у односу на број запослених мушкараца само 73% жена има посао.
Затим је др Захра Садат Мирхашеми у свом онлајн обраћању, говорећи о положају жена у Уставу Ирана, рекла: „У Уставу Исламске Републике Иран, права жена су наглашена због угњетавања које им је наметнуто у претходном режиму. То је кључна тачка. Према Уставу, породица је основна јединица друштва и главни фокус људског раста и изврсности, а у таквој перцепцији породичне јединице жена је уклоњена из статуса објекта или оруђа у служби ширења конзумеризма и експлоатације а при том налази озбиљну и пуну дужност. Часна мајка је сапутник мушкараца у активним пољима живота, а као резултат тога, добија озбиљнију одговорност и имаће већу вредност и достојанство у исламској перспективи“. Она је додала да смо у светлу законске подршке и извршних наредби сведоци значајних достигнућа и напретка у области жена у Исламској Републици Иран.
Набрајајући напредак жена у различитим научним, спортским, политичким, друштвеним и економским областима, изјавила је да су данас 56% свих студената на универзитетима девојке и жене. Више од 34% универзитетских професора су жене. Више од 40% лекара специјалиста и 30% лекара постспецијалиста су жене. Очекивани животни век жена достигао је 78 година. Такође, у области спорта, због значаја здравља жена као центра породице, остварен је добар напредак, а активност више од 16.000 спортских клубова и освајање више од 3.300 медаља на светским такмичењима показује велики напредак у овој области.
Што се тиче запошљавања жена, др Мирхашеми је истакла да је један од најважнијих планова национални план породично оријентисане мреже одрживог пословања, који је у великој мери допринео запошљавању и економском оснаживању жена и породице, као и смањењу стопе незапослености жена на 13,7 одсто. Тај план подразумева социјално осигурање за домаћице, жене са села, припаднице номадских племена и жена главе домаћинства.
Др Леила Карими, је у свом излагању изнела напредак жена у Исламској Републици Иран након Исламске револуције и упоредила га са временом пре револуције у области образовања и здравства, присуства у области моћи и одлучивања, животне средине, спорта, медија и запошљавања, са акцентом на достојанство и карактер Хазрети Фатиме (с.а.в.с.) као узора муслиманки у области породице и друштва. Она је цитирала једну од бројних изјава оснивача врховног поглавара Исламске Републике Иран ајатолаха Хомеинја у вези са положајем жене у Исламској Републици, у којој истиче приоритет очувања породичног центра и институције породице и каже: „Религија ислам даје поштовање и висок положај женама. На основу овога, једна од најважнијих почасти и достигнућа Исламске Републике Иран је давање идентитета женама које чине половину становништва наше земље“.
Осврћући се на статистичке податке који се односе на успешно присуство жена у Ирану након победе Исламске револуције, др Карими је рекла да је и сама била сведок значајних помака у овој епохи када се ради о присуству жена у различитим друштвеним, истраживачким, научним, књижевним, уметничким, политичким, економским, медицинским, технолошким и технолошким областима, спорту и савременим наукама. Др Карими је такође истакла да верује да је улога жена у светој одбрани и током избијања корона вируса била одлучујућа.
Током и након трибине учесници су износили своја мишљења и коментаре, и одговарали на низ занимљивих питања присутне публике.
Оставите коментар.