68. Међународни београдски сајам књига отворен је у суботу, 24. октобра 2025. године, под слоганом „Ваша нова прича“.

 

Свечаном отварању, поред министра културе Николе Селаковића, присуствовали су амбасадори и културни представници бројних земаља, међу којима је био и Мохамад Садек Фазли, амбасадор Исламске Републике Иран у Србији.

 

На сајму је присутно више од 400 домаћих и међународних издавача. Почасни гост овогодишњег Сајма књига је Кипар.

 

Културни центар Исламске Републике Иран у Србији, поред представљања својих публикација, учествује на сајму и у име „Куће књиге и књижевности“ из Ирана са десетинама наслова на српском, енглеском и персијском језику. Институт „Мула Садра“ је такође присутан као ирански издавач из Босне и Херцеговине.

 

 

Вреди напоменути да су у посебном програму представљена четири новообјављена дела: „Румијева мудрост: Изабране приче из Месневије“, „Савремена иранска кратка прича“, „Иран на длану“ и специјално 86. издање часописа „Нур“ посвећено иранском филму и кинематографији. Ова дела објављена су уз подршку Секретаријата за превод и издаваштво Организације за исламску културу и комуникације, а плод су сарадње Културног центра Амбасаде Исламске Републике Иран у Београду са три угледне српске издавачке куће.

 

Промоција је одржана четвртог дана 68. Међународног београдског сајма књига, у уторак, 28. октобра 2025, а програму су присуствовали љубитељи персијске културе и књижевности.

 

На овој промоцији о иранској књижевности и објављеним делима говорили су преводилац и истраживач Александар Драговић, председник Српског књижевног друштва Ненад Милошевић, директор издавачке куће „Чигоја“ Жарко Чигоја, преводилац и иранолог Петар Јаначковић и списатељица и иранолошкиња Амра Халиловић, док су ирански студенти Захра Алидусти и Амир Али Касем Нетаџ читали анегдоте из књиге „Румијева мудрост: Изабране приче из Месневије“ на персијском и српском језику, што је привукло пажњу публике.

 

 

На почетку, господин Александар Драговић је представио теме објављених дела и њихов садржај.

 

Затим је Жарко Чигоја, директор издавачке куће „Чигоја, објашњавајући разлог за објављивање књиге „Иран на длану“, рекао: „Објављивање овог дела било је неопходно, јер до сада није објављена слична књига на српском језику. Ово дело није само водич, већ и комплетна, богата и уметничка монографија која упознаје читаоца са Ираном најбољим сликама и методама представљања. У њој су на сажет, али богат начин представљене све покрајине земље и историјска и културна места, а поред тога, књига је визуелно веома лепа и привлачна за око. Ова монографија добро приказује цивилизације које су прошле кроз ову земљу и обликовале њену културу.“

 

У свом излагању госпођа Амра Халиловић осврнула се на дугогодишњу историју и традицију иранске књижевности и рекла: „Иранска књижевност је укорењена у дубинама историје људске цивилизације и још увек цвета и доноси плодове. Кроз дела Незамија Ганџавија, Рудакија, Фердосија и многих других, формирано је вечно књижевно благо. Персијска поезија превазилази епохе, језике, културне и политичке границе, повезујући световни живот са духовним, а личне и пролазне ствари са књижевним и вечним вредностима.“ Она се такође осврнула на утицај иранске књижевности на балканском региону.

 

Затим је господин Петар Јаначковић, осврћући се на богатство иранске књижевности, прочитао једну од прича Маџида Кејсарија коју је превео и објавио у књизи „Савремена иранска кратка прича“ и књижевном часопису Књижевног друштва.

 

 

На крају програма господин Ненад Милошевић, председник Српског књижевног друштва, закључио је: „У култури се многи догађаји не виде као да се нису ни десили јер нису медијски покривени, па су стога мање познати. На пример, иранска поезија, било међу класичним или савременим песницима, укључује универзалне и хуманитарне теме. Иранска књижевност у областима поезије, фикције, па чак и филмских дела, увек носи нове и поучне концепте.“