Проглашење победника празничног наградног конкурса у знак солидарности са народом Палестине
„Сва деца Адамова делови једне су целине,
створена у бити од исте прашине.
Ако један део опхрвају боли
ни другима не може бити све по вољи.
А ако си имун на бол брата неког
тешко да се можеш назвати човеком.“
(Са’ди Ширази)
Уочи новогодишњих и божићних празника Културни центар Амбасаде Исламске Републике Иран расписао је наградни конкурс у знак солидарности са народом Палестине.
До сада нам је пристигло мноштво порука и жеља, као и креативних радова. Искрено и од срца захваљујемо свима вама који сте се одазвали нашем позиву да на овај начин изразимо саосећање са народом Палестине.
Као што смо и обећали, све ваше поруке у изворном облику су објављене на нашем веб сајту, а случајним одабиром извучено је петоро учесника који ће бити награђени.
Срећним добитницима честитамо и обавештавамо их да ће ускоро бити контактирани путем и-мејла ради договора око преузимања награда.
Следи списак награђених и њихових порука:
1. Тијана Павловић
Dragi ljudi,
Spakovati novogodišnje želje u tri reda je do juče bilo jednostavno. Danas ide red tišine, dok razmišljam – šta je to dovoljno sirovo da probudi svest onih kojih se ne tiče? Šta je to nežno i jako da učvrsti nepokolebljivu veru, sačuva nadu i osvetli put slobodi?
Danas bi trebalo da podignem glavu i izgovorim da želim da svu ratnu siročad pronađu domovi. Da im poželim da ih pronađu porodice koje će ih odgajati u svim običajima njihovog naroda, uz očuvanje duha svoje svete zemlje. Da, to danas, a inače im želim da to nikada nisu ni morali da dožive.
Želim im da svoja imena nikada više ne pišu po svojim telima. Želim im da su njihovi životi važni jednako kao i ljudi sa druge strane rata.
Svet je prekršio regule, elementarne, ljudske.
Svi smo u ratu. Neki su ubijeni dok drugi ubijaju. Postoje oni kojih se apsolutno ne tiče, dok su naspram njih bespomoćni koji čine sve da rata ne bude. Besmisao rata. Zažmuri i ti, čuješ samo kako ti srce kuca u grlu i isprekidano je. Da, ide red otkucaja, red snajpera i poslednji plač, onda neki projektil i opet vrisak onog ko je ostao bez nekog svog.
Samo im želim da – nema svirepih ubistava, surove povrede fizičkog i mentalnog integriteta, prinudnog premeštanja s jednog na drugo mesto. Želim im da ljudska prava zaista jesu univerzalna vrednost i da nisu uslovljena nacionalnom, verskom ili nekom drugom pripadnošću.
Ljudi Palestine su me naučili da budem čovek, da verujem u njih i da budem uz njih bez obzira na sve….njima se obraćam svakodnevno u želji da preuzmem što više boli da bi imali snage za još jedan dan. Podelili smo smrt i život. Njima želim svaki bolji dan u istoriji koji ispisuju kao narod od kog se pre svega može naučiti šta znači biti čovek. Njima želim da zadrže sećanja na svoje najmilije i u tu čast da žive svoje snove oslobođeni.
Želim im…slobodu i mir na i u svojoj zemlji.
2. Нух Међедовић
Zovem se Nuh Međedović, imam devet godina, živim u Novom Pazaru, južnom delu Republike Srbije.
U mojoj, a i u većini porodica u našem gradu Nova godina se ne slavi, jer smo jako tužni zbog dece koja nedužno stradaju u Palestini.
Svakog dana pomislim na decu u Gazi. Često razmišljam kako i na koji način bi mogao da im pomognem u ovoj njihovoj velikoj patnji i boli. Onda shvatim da sam jako mali da bi bilo šta mogao da učinim za njih i promenim njihovu situaciju na bolje, sem da sve svoje želje i molitve uputim za narod Palestine.
Moja najveća želja, i ona koja bi najviše voleo da mi se već sutra ostvari jeste da prestane nedužno stradanje mojih vršnjaka u Palestini.
Čestitke i želje uvek budu lepe i vesele, a ova moja je jako tužna.
ŽELIM DA RAT U PALESTINI PRESTANE ODMAH!
Da svako dete bude srećno i veselo, sa svojom porodicom i prijateljima.
3. Јovo Кнежевић
Da se andjeli na nebu osmehnu,
i da opet bude ono sto je vase,
i da znate da vas volim,
jer znam kako je na tenkove rukama golim.
Postovani,
Ovo je moja novogodisnja zelja Palestinskom narodu, u slucaju da ova moja cestitka osvoji neku nagradu, zelim da to bude iskorisceno u dobrotvorne svrhe i pomoc Palestini.
Zivela Palestina, ziveo Iran.
4. Милан Mилин
5. Петар Торбица, 12 година, Нови Сад
Ниједна Застава на овом трулом свету
макар од саме свиле и кадиве саткана
не заслужује да се завијори на ветру
ако је и Дечјом Крвљу покапана.
Ко ће, и чиме, да плати толике Дечје Сузе
Страх, Несаницу и Радост одлетелу у неповрат
Ко ће Деци да врати све оно што им узе
ово зло, стало сво у кратку реч – рат?
Плачи, Вољена Земљо, и Сузама осветли
Своје Срце што куца у свакој нашој жељи
Од свих Суза које сад капљу по Планети
најтужније су Дечје Сузе у Палестини!