Одржано поетско вече у знак сећања на иранске песнике Фердосија, Хајама и Фарагија на Филолошком факултету у Београду
Залагањем Културног центра И. Р. Иран и представништва Фондације Са'ди у Србији и уз учешће Центра за персијске студије под управом др Саида Сафарија, професора персијског језика и књижевности на Филолошком факултету Универзитета у Београду, у уторак, 14. маја одржано је поетско вече у знак сећања на Хакима Фердосија, Хакима Омара Хајама и Махтумголија Фарагија, иранског песника туркменског порекла. Ово поетско вече, одржано у просторијама удружења Алумни филолошког факултета, поклапа се са годишњицом смрти Хакима Фердосија и националним Даном очувања персијског језика.
У уводном делу програма саветник за културу Амбасаде Ирана Амир Пурпезешк је указао на низ датума у месецу мају у којима се обележавају дани великих песника Ирана, као што су Са'ди, Фердоси, Хајам и Махтумголи Фарагхи, и истакао: „Фердоси је највећа књижевна личност Ирана, препородитељ језика и националног идентитета Иранаца и историје Ирана. Из тог разлога, различите генерације говорника иранског и персијског језика су му дужне. Али Фердоси не припада само Иранцима, његово ремек дело, Шахнаме, је универзално дело са снажним литерарним, епским, уметничким, моралним елементима“.
Пурпезешк је даље говорио о Омару Хајаму, рекавши да се упркос преводу његових рубаија (катрена), још увек мало зна. Он је био мистична фигура попут Санаија, који је његов савременик. Ипак, за Хајама се слободно може рећи да је био предводник мудраца. Хајамове рубаије су заправо својеврсна филозофија свог времена, а не позив за стицање богатства и материјалног задовољства.
У другом делу свог говора, Пурпезешк се осврнуо и на Махтумгоија Фарагија, иранског песника туркменског порекла, и истакао: „Овај велики туркменски песник сматра се једним од великих поноса Ирана и туркменског народа. Његова вредна, богата и мудра поетска дела су заувек овековечена, те је у Ирану одређен дан сећања на овог великана писане речи, а нас радује што ће овај велики песник овом приликом по први пут бити представљен у Србији“.
У наставку програма пет студената је у три паноа дискутовало о стваралаштву поменута три песника.