Поводом националног Дана Фердосија и очувања персијског језика, а уз подршку Културног центра Исламске Републике Иран и учешће Центра за персијске студије Филолошког факултета Универзитета у Београду, Српско књижевно друштво организовало је књижевно вече у част истакнутих иранских песника Фердосија, Хајама и Садија. Овај програм је одржан уз присуство групе професора, истраживача, чланова Српског књижевног друштва, студената и ентузијаста иранске књижевности и културе.

Др Ненад Милошевић, председник Српског књижевног друштва, изјавио је да одавање почасти иранским песницима на овом месту значи одавање почасти читавој једној области светске књижевности. Иранску класичну књижевност и њене истакнуте песнике, укључујући Фердосија, Хајама и Садија, назвао је ненадмашним примерима који припадају не само Ирану и персијском језику, већ и целом човечанству због својих дубоких моралних и хуманих порука.

Даље, Амир Пурпезешк, културни саветник Амбасаде Ирана и представник Фондације Сади у Србији, захваливши се Српском књижевном друштву на томе што су домаћини ове песничке вечери, рекао је: „Ирански месец ордибехешт (21. април до 21. мај) је месец књижевности и истакнутих иранских песника Садија, Фердосија и Хајама. Три врхунска представника персијске књижевности са светском славом“

Пурпезешк је још додао „Сади је ирански песник са глобалном перспективом и пионир интеракције и дијалога између култура. Чисти, хумани и лепи ставови и мисли овог слаткоречивог мудраца су и даље оригинални и вредни дискусије после векова, јер је Сади гласник човечанства, људске једнакости, солидарности, доброте, толеранције и свих концепата који су човечанству данас очајнички потребни и које тражи.

Фердоси је носилац стандарда за очување културних и патриотских вредности са универзалним порукама и трансцендентним погледом на човека и свет. Он је обновио персијски језик и национални идентитет Иранаца, али Фердоси не припада само Иранцима. Његово ремек-дело, Шахнама, је универзално дело са снажним књижевним, емоционалним, уметничким и моралним темама.“

Пурпезешк је за Хајама рекао да он још увек није дубоко познат, иако га мистична личност попут Санаија, који је био његов савременик, назива вођом мудраца. Хајамове последње речи су: „Повратак постојању и времену! Јер човеков пут ка вечности пролази кроз тренутак, а уживање у свету у себи је однос са другима који се назива пријатељство.“

У наставку ове специјализоване песничке вечери, преводилац Петар Јаначковић је представио причу и наративну структуру Шахнаме и сличности њених епова са српским еповима, а Драгољуб Павлов је говорио о Хајаму и утицају иранске културе на његову поезију.

Професор др Павле Младеновић, универзитетски професор из области математике, још један говорник на скупу, рекао је да је због личног интересовања за Хајама, 2009. године написао књигу под називом „Математика и поезија Омара Хајама“, у којој је превео делове Хајамових катрена на српски језик. У свом говору осврнуо се на Хајамове књижевне и научне области, и док је хвалио његову научну улогу у математици и астрономији, а посебно у одређивању и постављању календара, такође је сматрао да је Хајамова поезија резултат његовог научно-филозофског погледа на свет, који је уметнички усавршен и изражен у облику катрена. Такође је рецитовао неколико стихова из свог превода.

Затим је проф. др Саид Сафари, позивајући се на Садијеву прозу и приче из „Ђулистана“, представио Садија као једног од првих минималистичких писаца персијске књижевности који своје моралне, хумане и моралне поруке преноси публици у облику дијалога и кратких илустрација. Затим је прочитао неколико кратких прича из Садијевог „Ђулистана“ како би упознао публику са Садијевим минималистичким стилом писања.