Уз подршку Културног центра Исламске Републике Иран у Србији и уз учешће Центра за персијске студије Универзитета у Београду и Завода за проучавање културног развитка, 15. маја 2023. године одржано је вече персијске поезије посвећено Дану Фердосија и Омара Хајама и Дану очувања персијског језика. У оквиру песничке вечери представљена је најновија књига коју је приредио Културни центар Ирана „Блистави звуци јутра: антологија савремене персијске поезије после исламске револуције“, у издању Центра за изучавање традиције „Укронија“. Свечаност је одржана у просторијама Завода за проучавање културног развитка, уз присуство више десетина студената и интелектуалаца, личности из света књижевности, и заинтересованих за персијски језик и културу.

 

 

На почетку програма, представник Завода за проучавање културног развитка изразио је захвалност Културном центру Ирана на планирању и одржавању овог књижевног скупа, и прилици да се ближе упозна богата персијска књижевност, као и древна култура и цивилизација Ирана, изразивши наду да ће овај сусрет постати увод у наставак сарадње и одржавање сличних скупова у овој институцији.

 

Овао вече поезије одржано је у два дела. У првом делу, који је био посвећен обележавању националног Дана Фердосија и Хајама, присутни су могли да чују су три излагања. 

 

У излагању под називом „Од усмене традиције до писаног  ремек дела: Фердосијеви доприноси персијској књижевности“, др Саид Сафари, професор персијског језика на Универзитету у Београду, објаснио је Фердосијеве изворе у писању Шахнаме и навео: „Писање дела тако великог обима као Шахнаме у коме, поред историјских, митолошких и легендарних питања, има безброј тачака које се фокусирају на мудрост и знање и моралне особине, без сумње је постигнуто коришћењем многих извора које је Фердоси проучавао и претакао у свој спев током тридесет година“. Сафари је додао: „Према неким истраживачима Шахнаме, Фердоси је у стварању овог ремек-дела, поред употребе усмених извора који се традиционално преносе са колена на колено, користио и иранске митове и легенде из књиге Ходанаме, дела написаног у средњеперсијском периоду. Сафари је такође указао и да се ирански Дан очувања персијског језика с разлогом поклапа са даном сећања на Фердосија, и навео да је „пре Шахнаме укупан број сачуваних стихова претходних песника био тек око три хиљаде, што се у поређењу са шездесет хиљада дистиха Шахнаме, у погледу обима чини безначајним. Стога је стварање кодификованог и интегрисаног дела Шахнаме, осим што има текстуалну снагу у погледу структуре, важно и да би се очувао речник и граматичке конструкције и очувано пренело на следеће генерације. Дакле, стварањем Шахнаме, Фердоси је умногоме допринео стабилизацији персијског језика, тако да су персијски језик, култура и национални идентитет Ирана дужни овом вечном делу“.

 

 

Милош Ресимић, студент персијског језика, у излагању под називом „Љубав, издаја и трагедија: прича о Ростаму и Сохрабу“, након представљања сажетка трагичне приче о Ростаму и Сохрабу, говорио је о неким симболичким особинама Ростамове личности у поређењу са Марком Краљевићем.

 

У наставку програма Јулијана Јевђенић, такође студент персијског језика, говорила је на тему „Универзална привлачност поезије Омара Хајама: међукултурна перспектива“. Након кратког увода о животу и делу Омара Хајама, она је говорила о историји превода Хајамових стихова и њиховој популарности у западном свету и Европи, што је допринело да Хајам буде познат широм света. Она је даље на примеру одабраних Хајамових стихова испитала неке од најчешће коришћених симбола у њима, укључујући живот и смрт.

 

У другом делу програма, представљено је најновије дело Културног центра Ирана, збирка поезије „Блистави звуци јутра: антологија савремене персијске поезије после исламске револуције“. Ова антологија представља избор песама иранских песника након Исламске револуције, а више о савременој персијској поезији и антологији говорили су преводиоци Александар Драговић и Петар Јаначковић.