Одржана видео конференција „Имам Али (а.с.) узор духовности, правде и јединства“
Поводом Гадир Хума, једног од највећих празника код шиитских муслимана, Културни центар Амбасаде Исламске Републике Иран у Србији и Културни центар Амбасаде Исламске Републике Иран у Босни и Херцеговини уприличили су видео конференцију интелектуалаца са простора Балкана и под називом „Имам Али (а.с.) узор духовности, правде и јединства“. Конференција је одржана у понедељак, 18. јула у 17 часова.
Поводом Гадир Хума, једног од највећих празника код шиитских муслимана, Културни центар Амбасаде Исламске Републике Иран у Србији и Културни центар Амбасаде Исламске Републике Иран у Босни и Херцеговини уприличили су видео конференцију интелектуалаца са простора Балкана и под називом „Имам Али (а.с.) узор духовности, правде и јединства“. Конференција је одржана у понедељак, 18. јула у 17 часова.
На конференцији су учествовали Њ. е. амбасадор Исламске Републике Иран у Србији г. Рашид Хасанпур, г. Сабахудин Шарић, истраживач и професор друштвених наука из Босне и Херцеговине, г. Срђан Марковић, писац и директор издавачке куће „Утопија“ из Београда, гђа Теодора Радовановић, студент докторских студија на Филолошком факултету у Београду, др Сеид Халиловић, директор Центра за религијске науке „Ком“ из Београда, др Амар Имамовић, истраживач и преводилац из Босне и Херцеговине и Алехсандар Драговић, истраживач, писац и преводилац из Београда.
На почетку се обратио амбасадор Ирана г. Хасанпур, истакавши да је имам Али комплексна личност и узор за све људе и то са становишта љубазности, храбрости, мудрости, гностицизма, знања, побожности, као савршен пример правде и правичности, духовности и јединства. У даљем излагању се осврнуо на личност имама Алија као доброг владара који је пре више од хиљаду година дефинисао све важне елементе добре и исправне владавине који се могу применити и дан данас.
Др Сабахудин Шарић је у свом излагању истакао да постоје небројена дела која описују карактер и личност имама Алија. Он је рекао да не постоји човек који не зна шта је правда и да је то сваком човеку урођено, али да је имам Али ту правду живео на истински начин. Што се духовности имама Алија тиче он је у сваком погледу учитељ, пример и узор и самоодгоја и самоспознаје као и спознаје Бога. На крају је додао да је исламски умет у данашњи време веома расцепкан и подељен и да би могао да се користи узором имама Алија како би се поново ујединио и нашао свој идентитет.
Г. Срђан Марковић је рекао да кроз издаваштво којим се бави више се пута провлачила тема имама Алија, тако да је његов однос према Имаму Алију врло личан и специфичан. Он је нагласио да не смемо заборавити да данас свет тражи праведнике на политичкој и друштвеној сцени, и да је дошло време да људи по узору на имама Алија преузму иницијативу. Г. Марковић је рекао да је изучавајући источњачку цивилизцију приметио да се циклично појављују борци за правду који су спремни да за њу дају живот, и цитирао посланика Мухамеда који је изјавио да је Али постојао кроз све пророке а да се отелотворио тек у његово време. Он је на крају нагласио да се нада да ће имам Али постати једна универзална интелигенција од које ће цео свет имати користи.
Гђа Теодора Радовановић се у свом излагању осврнула на неке личне карактеристике Имама Алија, истакавши да је он био најученији међу асхабима. Сам Посланик је рекао: „Ја сам град знања а Али је његова капија“. Са становишта Имама Алија правда је главно језгро и темељ вере, и извор сваког добра. По њему, верник је неко кога одликује праведност. Он је чврсто веровао да људска правда има божанско порекло и да је укорењена у вери, другим речима сматрао је моралну правду основом политичке и социјалне правде. По њему друштво треба да се потруди да образује и обучи добре и праведне људе којима би били поверени друштвени послови, и тако би могло да се очекује успостављање правде када је у питању власт. Такође је сматрао да правда почиње од породице и муслимане је обавезао да увек поштују права чланова породице, да буду толерантни према својим женама и деци. Иако је предводио исламску заједницу он је доста и помагао у кућним пословима и саветовао друге да чине исто. Рекао је да онај ко се не понаша добро према својој породици неће отићи у рај и биће лишен божије милости. Истина и правда су за њега биле толико важне да су неки говорили да су оне можда и узроковале његову смрт.
Др Сеид Халиловић је своје оилагање насловио „Али ибн абу Талиб и мистичко служење Богу“. Он је рекао да је Али ибн абу Талиб несумњиво један од наважнијих ауторитета у историји развоја интелектуалног, духовног и друштвеног бића ислама. Одрасатао је у кући у којој је живео веровесник ислама Мухамед, који му је био старатељ и учитељ. Али је био прва особа која је прихватила Мухамедов позив. Пророк је рекао „Никада се Али не одваја од истине, и никада се истина не одваја од Алија.“
Неколико најзначајнијих карактеристика Алијевог ауторитета су:
1. Али је био најученији Мухамедов следбеник.
2. Био је први Мухамедов ученик који је у својим обраћањима користио јасне и чврсте моделе рационалног, односно филозофског закључивања.
3. У својим излагањима структурно је говорио о тајновитим и езотеријским значењима куранског текста.
4. Формирао је прва општа правила арапске граматике и био је недостижно речит.
5. Алијева храброст у раним ратовима након појаве ислама била је највећа инспирација свим Мухамедовим следбеницима.
6. Био је изразито милостив и дарежљив.
7. Био је јединствени узор најпрефињеније духовности.
Др Амар Имамовић је истакао да је чувени хришћански мислилац Џорџ Ђордак је у књизи „Имам Али, глас правде“ рекао да у гранит треба уклесати да је правда убила имама Алија, другим речима, његово истрајавање на правди у свим аспектима. Правда коју помовише имам Али и коју он својим животним примером сведочи, јесте она правда надахнута пре свега његовом духовношћу. Та правда свој извор налази у промишљању свевишњег Бога у чијим својствима доминира управо својство правде. Та правда има различите аспекте: економске, моралне, социјалне, у владавини, и т.д. Оно на чему имам Али инсистира и чему се морамо враћати јесте да прво правда мора бити задовољена на личном нивоу. То значи да човек треба прво лично да је оствари у сједињењу са апсолутном реалношћу (Богом), па тек онда као такав савршен и остварен човек да ступи на сцену друштва и да ту правду спроводи.
Г. Александар Драговић је своје излагање посветио примерима како су савремени арапски хришћански интелектуалци, песници, писци, књижевници, адвокати, истраживачи, научници и слично, вредновали у прошлом и у овом веку личност имама Алија и његово дело и говоре сакупљене у Нехџул Белаги.
Целокупан снимак видео конференције можете погледати у наставку.
Оставите коментар.