Дан персијског језика
Обележен национални Дан Фердосија, Дан Хајама и Дан персијског језика у Библиотеци града Београда
У Библиотеци града Београда 16. маја обележен је национални Дан Фердосија, Дан очувања персијског језика и Дан Омара Хајама. Вече поезије ова два иранска песника организовао је Центар за персијске студије Универзитета у Београду уз подршку и учешће Културног центра Амбасаде Ирана и Фондације Са’ди у Србији. Током програма којем су присуствовали амбасадор Исламске Републике Иран у Србији Рашид Хасанпур, аташе за културу Амбасаде Амир Пурпезешк, велики број студената персијског језика Универзитета у Београду, као и заинтересованих за персијски језик и књижевност, представљени су животи и дела ова два светски позната иранска песника.
У Библиотеци града Београда 16. маја обележен је национални Дан Фердосија, Дан очувања персијског језика и Дан Омара Хајама. Вече поезије ова два иранска песника организовао је Центар за персијске студије Универзитета у Београду уз подршку и учешће Културног центра Амбасаде Ирана и Фондације Са’ди у Србији. Током програма којем су присуствовали амбасадор Исламске Републике Иран у Србији Рашид Хасанпур, аташе за културу Амбасаде Амир Пурпезешк, велики број студената персијског језика Универзитета у Београду, као и заинтересованих за персијски језик и књижевност, представљени су животи и дела ова два светски позната иранска песника.
Александар Драговић, преводилац приче о Рустему и Сухрабу из спева „Шахнаме“, осврнуо се на питање упоредног проучавања српских и иранских митова и епова. Осврћући се на формирање иранских митова, приметио је њихов утицај на формирање других митова различитих нација и култура, а затим упоредио два епска симбола митова два народа, лик Марка Краљевића и Рустема. Он је упоредио „Шахнаму“ са српском епском поезијом и истакао бројне сличности и поједине разлике.
Вреди напоменути да је овим поводом објављено и специјално електронско издање часописа „Великани персијског језика и књижевности: Фирдуси“ од 60 страница, које је приредио Центар за персијске студије Филолошког факултета Универзитета у Београду уз подршку Културног центра Ирана, а које се може погледати на адреси https://www.iran.rs/ferdowsi/.
Оставите коментар.