„Нелегитимни интереси под шифрованим називом феминизам“ тема је нове белешке Хоџатул-ислама вал-муслимина Мохамaда Мехдија Иманипура, генералног директора Организације за исламску културу и комуникације, у којој испитује речи вође Исламске револуције ајатолаха Хаменеија изречене приликом сусрета са хиљадама иранских жена и девојака.

 

У сусрету са хиљадама иранских жена и девојака, вођа Исламске револуције је, наводећи важне принципе Исламске повеље о женама, нагласио: „Капиталисти и политичари им се потчињавају, тако што имају ефикасне медије у свету, непоштено и лажно и под маском филозофске и хуманитарне теорије, крију своје злочиначке и коруптивне мотиве да се мешају и усмеравају послове глобалне женске заједнице и стичу нелегитимне користи. И данас се иза феминистичких слогана и женских слобода и права крију нехумани и политички циљеви, од којих су неки јасни, а неки ће се открити касније.“

 

Вођа револуције је говорио о обрнутој вези између „спољне љуске“ и „праве суштине“ феминизма и других вештачких школа мишљења које је створио Запада у вези са женским правима. У том смислу, постоје тачке које се не могу лако занемарити:

 

Прво, теорија или чак хипотеза у методи истраживања (било теоријска или експериментална) мора бити заснована на низу претпоставки и правила која се могу прихватити чистом природом људи и здравим разумом. Једна од стратегија Запада за стварање нових девијантних теорија и школа је стварање и консолидовање ових претпоставки и идеја кроз њихово „стално понављање“.

 

Феминизам, на који се Запад поноси, ставља акценат на изједначавање мушкараца и жена (а не балансирање њиховог индивидуалног и друштвеног статуса и улоге), а с друге стране, сматра свако друго гледиште примером „нетачних родних стереотипа“ који се морају разбити! Ово упркос чињеници да божанске школе стварања човека, чију манифестацију видимо у аврамовским религијама, укључујући и ислам, верују да су положај, мисија, дужност и заједничка улога мушкараца и жена међусобно у равнотежи, а називати их истим или сличним је неправда за оба пола.

 

Друга тачка је усмерена на манифестацију феминистичких мисли у унутрашњој и спољној политици западних земаља. Ова имагинарна утопија, по правилу, треба да покаже своје примере и симболе у начину на који политичари владају и даље од тога, актуелним друштвеним односима у Америци и европским земљама! Према недавном извештају „Еуроњуза“, најновије истраживање немачке полиције показује да је 2023. године у овој земљи готово свакодневно убијана бар по једна жена. Иако је најтежи облик насиља над женама у Немачкој убиство, немачке жене су више пута у свакодневном животу биле изложене вербалном и физичком злостављању.

 

Овде је главно питање зашто Немачка, као земља која себе сматра једним од центара кристализације и експанзије феминистичких идеја и претварања истих у модел политичког управљања и колективног понашања, није успела да пронађе ефикасно решење и оруђе против најжешћих родних напада на жене!

 

Трећа тачка тиче се сврсисходног истицања феминизма у западном моделу управљања. Неке државе чланице Европске уније сматрају феминизам једним од стубова своје спољне политике и скалом за мерење својих односа са другим земљама и владама. Међутим, када се овај наводни модел примени у пракси, видимо дубоке сукобе који се не могу оправдати никаквим средствима и рационалношћу.

 

Боље је да истраживачки центри који генеришу феминистичке мисли, који континуирано прописују овај апстрактни и опасни рецепт за жене у другим земљама и регионима света, одговоре на ово минимално питање: Где су хиљаде невиних жена и девојака које су током последњих 15 месеци на најгори могући начин биле жртве директних бомби злочиначког ционистичког режима?

 

Осим тога, зашто нема места хиљаде жена које су изложене свим врстама родно заснованог узнемиравања и напада у различитим деловима Европе? На насловним страницама медија и у бурним изјавама Европског парламента у Стразбуру и Бриселу за њих нема места? Заводљиве верзије Запада у вези са питањем жена нису укорењене у људскости и забринутости које се на њој заснивају, већ у њиховом инструменталистичком и плаћеничком погледу на категорије жена, живота и слободе.