Мохарам је први месец исламског календара. Мохарам, сам по себи, значи „забрањен“, а ‎пошто се сматра светим, многи муслимани га користе као период молитве и размишљања. То ‎је један од четири света месеца у години када је ратовање забрањено.

 

Мохарам обележава и годишњицу битке код Карбале, где је убијен унук исламског пророка ‎Мухамеда имам Хусеин Ибн Али (а.с.).‎

 

Страдање на Карбали, односно битка код Карбале и страдање на дан Ашуре односе се на устанак имама Хусеина (а. с.) и мучеништво њега и његових сабораца у месецу мухарему, 61. године по лунарној хиџри, односно 680. године н. е. у Карбали од стране далеко надмоћнијих снага Убајдулаха бин Зијада.

 

Имам Хусеин (а. с.) је напустио Медину и прешао у Меку након што је одбио захтев за верност Јазиду бин Муавији, који је био корумпиран и репресиван владар. У Меки је остао око четири месеца. Током овог периода, челници Куфе су слали писма шиитском руководству и позивали имама Хусеина у Куфу. Имам Хусеин (а. с.) је послао Муслима бин Акила у Куфу да се увери у веродостојност примљених писама. Бин Акил је отишао у Куфу и обавестио имама о истинитости позива власти из Куфе.

 

На путу за Куфу имам је сазнао за кршење споразума од стране челника Куфе, што је учињено претњом и намамљивањем Јазида. С друге стране, војска Јазида под командом Ал-Хур бин Јазида затворила је пут имаму и он је био приморан да оде у Карбалу. Убајдулах бин Зијад је послао неколико армија из Куфе да се супротставе имаму у Карбали. Са војском од неколико хиљада људи, опседали су имама, његову честиту породицу и његове пратиоце неколико дана и започели неравноправан рат на дан Ашуре. Тог дана имам Хусеин (а. с.) сви његови мушки сродници и саборци, њих око 72, убијени су на најгнуснији и најбруталнији могући начин. Остатак његове породице, жене и деца су као робље послати у Куфу код Убајдулаха бин Зијада, а затим у Сирију код Јазида бин Муавије.

 

На овом путу имам Саџад (а. с.), четврти имам шиита, и хазрети Зејнаб (а. с.), сестра имама Хусеина, свима су причали истину о страдању у Карбали, о циљевима и угњетавању имама Хусеина (а. с.), и тако информисали људе проповедима и говорима.

 

Циљ устанка имама Хусеина (а. с.) и разлог његове нелојалности према Јазиду, јесте да би повратио изворну религију свог деде, пророка ислама Мухамеда (а.), од које се током Јазидове владавине одступило. Ова имамова порука је записана као порука за сву историју: „О људи, ако немате религију, будите бар слободни.“

 

Страдање на дан Ашуре је један од најгорчих злочина у историји и најтужнији догађај у историји ислама. Због тога се у великој мери акценат ставља на обележавање дана Ашуре и месеца мухарема, као и на жалост за имамом Хусеином. Сваке године у овом месецу и на данашњи дан, шиити жале и тугују за патњом имама Хусеина и његове честите породице.

 

 

~ ~ ~