• Jul 9 2024 - 00:01
  • 142
  • Време читања : 6 minute(s)

Месец мухарем, дани жалости за шехидима хазрети Имама Хусеина (а.с.)

Мохарам је први месец исламског календара. Мохарам, сам по себи, значи „забрањен“, а ‎пошто се сматра светим, многи муслимани га користе као период молитве и размишљања. То ‎је један од четири света месеца у години када је ратовање забрањено.
 
Мохарам обележава и годишњицу битке код Карбале, где је убијен унук исламског пророка ‎Мухамеда имам Хусеин Ибн Али (а.с.).‎
 
Страдање на Карбали, односно битка код Карбале и страдање на дан Ашуре односе се на устанак имама Хусеина (а. с.) и мучеништво њега и његових сабораца у месецу мухарему, 61. године по лунарној хиџри, односно 680. године н. е. у Карбали од стране далеко надмоћнијих снага Убајдулаха бин Зијада.
 
Имам Хусеин (а. с.) је напустио Медину и прешао у Меку након што је одбио захтев за верност Јазиду бин Муавији, који је био корумпиран и репресиван владар. У Меки је остао око четири месеца. Током овог периода, челници Куфе су слали писма шиитском руководству и позивали имама Хусеина у Куфу. Имам Хусеин (а. с.) је послао Муслима бин Акила у Куфу да се увери у веродостојност примљених писама. Бин Акил је отишао у Куфу и обавестио имама о истинитости позива власти из Куфе.
 
На путу за Куфу имам је сазнао за кршење споразума од стране челника Куфе, што је учињено претњом и намамљивањем Јазида. С друге стране, војска Јазида под командом Ал-Хур бин Јазида затворила је пут имаму и он је био приморан да оде у Карбалу. Убајдулах бин Зијад је послао неколико армија из Куфе да се супротставе имаму у Карбали. Са војском од неколико хиљада људи, опседали су имама, његову честиту породицу и његове пратиоце неколико дана и започели неравноправан рат на дан Ашуре. Тог дана имам Хусеин (а. с.) сви његови мушки сродници и саборци, њих око 72, убијени су на најгнуснији и најбруталнији могући начин. Остатак његове породице, жене и деца су као робље послати у Куфу код Убајдулаха бин Зијада, а затим у Сирију код Јазида бин Муавије.
 
На овом путу имам Саџад (а. с.), четврти имам шиита, и хазрети Зејнаб (а. с.), сестра имама Хусеина, свима су причали истину о страдању у Карбали, о циљевима и угњетавању имама Хусеина (а. с.), и тако информисали људе проповедима и говорима.
 
Циљ устанка имама Хусеина (а. с.) и разлог његове нелојалности према Јазиду, јесте да би повратио изворну религију свог деде, пророка ислама Мухамеда (а.), од које се током Јазидове владавине одступило. Ова имамова порука је записана као порука за сву историју: „О људи, ако немате религију, будите бар слободни.“
 
Страдање на дан Ашуре је један од најгорчих злочина у историји и најтужнији догађај у историји ислама. Због тога се у великој мери акценат ставља на обележавање дана Ашуре и месеца мухарема, као и на жалост за имамом Хусеином. Сваке године у овом месецу и на данашњи дан, шиити жале и тугују за патњом имама Хусеина и његове честите породице.
 
 
~ ~ ~
 
Седи, да ти испричам, Зejнаб,
тугу срца свога, Зејнаб.
 
После мене мој караван водићеш, сестро моја,
ћерко Хејдара Карара (1), сестро моја.
 
Речи Хусеинових јарана на путу ка Карбали
од прве до последње, душе путем вере Божије шаљу, сестро моја.
 
После мене, сестро моја, ти испричај нашу причу,
јер реч твоја биће штит Ал-Абе (2), сестро моја.
 
Јер крв Хусеина твог виде проливену, сестро моја!
Стрпљива буди! Окрутност престаће, сестро моја.
 
Војска непријатељска вас ће заробити,
Жалост биће вам заклон и скровиште, сестро моја.
 
Ал’ на ред доћи ће бритка сабља предања,
оштра и убојита ко крв мученика, сестро моја.
 
(1) Имам Али
(2) Петоро најчеститијих предводника ислама: посланик Мухамед, имам Али, хазрети Фатима, имам Хасан и имам Хусеин
 
 
~ ~ ~
 
 
Какав је ово метеж снашао становнике света?
 
Какав је ово метеж снашао становнике света?
Какво је ово јадиковање, жалост и туга?
 
Какав се ово кијамет без звука рога
протегао од земље до величанственог Арша.
 
Одакле је дошло ово мрачно јутро
у коме су и свет и сва створења остали у пометњи.
 
Као да се Сунце са Запада диже
и све честице универзума се ускомешале.
 
Није чудно ако овај општи кијамет по имену мухарем
назовемо судњим даном света.
 
У вишњем свету где места за патњу и тугу нема
главе светих су клонуле на туге коленима.
 
И џини и мелеци сада заједно јадикују над људима
јер је најплеменитија особа из рода хазрети Адама убијена.
 
~ ~ ~
 
Сунце, земља, небо и светлост истока су од светлости имама Хусеина кога је одгајио Божији посланик
 
Брод уништен у олуји Кербеле
подрхтава у прашини и крви Кербеле.
 
Кад би за њим очи времена плакале,
крв би потекла с почетка трема Кербеле.
 
Време није донело плодове осим суза
са цвета процвалог у башти Кербеле.
 
Становници Куфе им ускратише воду
и тако радосно угостише госте Кербеле.
 
А сваки злотвор и гнусоба се напојио,
сем изгладнелог Хусеина, тог принца Кербеле.
 
Крик тих жедних још допире до сазвежђа Капеле,
крик жеђи и јада из пустиње Кербеле.
 
Душманска војска, нажалост, није се постидела
већ се окренула ка шатору принца Кербеле.
 
~ ~ ~
 
Потом се језиком пуним прекора чедо Посланика
окренуо према Медини – О, Посланиче Божији!
 
Овај убијени што лежи у пустињи – то је Хусеин!
Овај плен од главе до пете прекривен крвљу – то је Хусеин!
 
Ова натопљена палма која гори од жеђи
чији дим се пење са земље до неба – то је Хусеин!
 
Ова риба пала у море крви, на чијем телу
су ране бројније од звезда – то је Хусеин!
 
Овај човек удављен у океану мучеништва
чији су таласи крви обојили лице пустиње – то је Хусеин!
 
Овај човек сувих уста који је пао далеко од обала Еуфрата,
и чија крв као река тече земљом – то је Хусеин!
 
Овај краљ са мало војске и пуно суза и уздаха
који је напустио овај свет – то је Хусеин!
 
Ово дрхтаво тело остављено да лежи на земљи
краљ мученик који је остао неукопан – то је Хусеин!
 
~ ~ ~
 
Када се Зејнеб на гробљу Бакије обратила Захри,
спржила је звери земаљске и птице небеске
 
Погледај своју децу која ће бити посредници на судњем дану
сада у бездан патње и муке сурвану.
 
У вечности, иза копрена овог и будућег света,
предмет дивљења, а овде погледај нашу несрећу неподношљиву.
 
Не, не! Дођи на Кербелу као облак олујни
и види бунтовничке таласе патње и поплаве смутњи!
 
Погледај главу која стално беше на Посланиковом рамену
сад на копљу изнад рамена непријатеља пободену!
 
То тело одгајано у твом загрљају,
гле како се ваља у прашини на кербелском бојишту!
 
 
 
Песник: Мухташам Кашани (1500–1588)
Превод: Александар Драговић
Belgrade Serbia

Belgrade Serbia

Оставите коментар.

Унесите текст и притисните Enter

Прилагодите величину слова:

Прилагодите размак између речи:

Прилагодите проред:

Промени тип миша: