Пре свега, потребно је искрено честитати долазак 2025. године свим следбеницима божанских религија, посебно хришћанским вођама и следбеницима Исуса, сина Маријиног (а.с.) широм света. Надамо се да ћемо у новој години, милошћу Свемогућег Бога и следећи учење тог божанског пророка, бити сведоци успостављања свеобухватног мира, стабилне безбедности и стварне слободе у садашњем турбулентном свету.

 

Горке реалности које се данас дешавају у Гази, Либану, Сирији и другим деловима западноазијског региона угрозиле су животе и безбедност милиона људи, укључујући хришћанске грађане ових региона и земаља, и учиниле прелазак у Нову годину горкога укуса.

 

С тим у вези, постоје тачке које је потребно запамтити и нагласити у првим данима 2025. године. Пре свега, у светим учењима аврамовских и божанских религија, не само да репресија, угњетавање, масовна убиства и окупација нису оправдани, већ је повиновање, па и пуко ћутање пред таквим људским злочинима пример греха и кршења божанске воље и закона, и непослушности пред заповешћу Божијом.

 

У учењима божанских религија, мирење са угњетавањем и ћутање пред тлачењем није у складу са чистом људском природом. Оно што се догодило 2024. је јасан пример злочина и безобзирности режима који је под сенком Сједињених Држава заузет тестирањем деструктивног и смртоносног оружја на слабим и беспомоћним телима и животима жена и деце који живе у склоништима, школама, па чак и такозваним 'сигурним' местима одређеним од стране Уједињених нација.

 

Заиста, каквом људском логиком се може оправдати мучеништво око 60.000 палестинских грађана, више од 3.000 грађана Либана и десетина грађана Јемена?

 

Друга ствар је да је тероризам заједнички безбедносни проблем светске заједнице, и да борбу против њега следбеници божанских религија сматрају светом бригом и одговорношћу. Но овде је главно питање где је тачно извор таквог терора и насиља? Зар се претеће постојање окупаторског тероризма, текфирског тероризма, расистичког тероризма који сваке године на десетине хиљада невиних људи лишавају права на живот, и новог облика тероризма односно „медијског тероризма“, који није ништа бољи, ако није и смртоноснији и деструктивнији од других облика тероризма, може назвати производом природне и урођене интеракције људског система?

 

Најбољи одговор на ово важно и кључно питање требало би да се нађе у фрази из недавне поруке мудрог вође Исламске револуције упућене америчкој и европској омладини: „Опресивне вође глобалне хегемоније немају милости чак ни према најосновнијим хуманим начелима. Они приказују како немилосрдни, терористички израелски режим делује у самоодбрани, док палестински отпор, који брани своју слободу, безбедност и право на самоопредељење, називају терористима!“

 

Посебан задатак глобалне хегемоније је креирање погрешних тумачења и стварање девијација у најочигледнијим верским и моралним учењима у различитим деловима света. Данас видимо кристализацију овог посебног задатка међу вођама глобалне хегемоније и у повезаним медијским и пропагандним мрежама.

 

Трећа тачка се односи на снажну одговорност коју следбеници божанских религија, посебно њихове вође, сносе у транзицији из садашње опасне и горке ситуације.

 

Преузимање одговорности за заштиту безбедности људи као створења Бога Свемогућег, била је иста важна брига коју су имали и племенити мученик наше земље генерал Касем Сулејмани и други лидери фронта отпора, од мученика Сеједа Хасана Насралаха до мученика Исмаила Ханијеа, који су се до свог последњег даха и стављајући своје животе у залог трудили да то остваре.

 

Борба мученика Сулејманија у одбрани хришћанских области Сирије и Ирака никада неће бити избрисана са страница савремене историје у свету и у западноазијском региону.

 

Громко дизање гласа против угњетавања је важна одговорност коју су велики Божји пророци ставили на рамена својих вољених и својих следбеника. Без сумње, вође божанских религија имају истакнуту улогу у јачању глобалног мира и безбедности, и у покушајима да духовност врате у токове светске заједнице, те се од њих очекује да у новој години предузму акције за јачање праведног мира, људских права и достојанства.

 

Управо је данас време када боговерни народи и њихови верски поглавари треба да стану на праву страну историје и да исправно испуне ову велику одговорност.

 

генерални директор

Организације за исламску културу и комуникације