Др Муамер Халиловић, члан Центра за религијске науке „Ком“, говорио је на петој трибини у оквиру циклуса „Теологија и архитектура“, која је одржана у Дому омладине Београда, 14. јуна 2023, у организацији Института за студије културе и хришћанства и Дома омладине Београда, а у сарадњи с Архитектонским факултетом Универзитета у Београду. Тема предавања др Халиловића била је „Каба у исламском предању“ и трибину је отворила Данијела Марковић са Института за студије културе и хришћанства која је представила концепт циклуса и уводно говорила о трибини.

 

У наставку је др Халиловић споменуо да је за сваку систематску промену потребан колектив. Појединац који жели да промени идејну платформу друштва у којем живи мора да буде свестан тога да га чека изузетно трновит пун. Он најпре мора своју нову идеју да представи ограниченом броју људи за које претпоставља да ће је прихватити. Тако ће се унутар једног већег колектива полако стварати нова група и заједница. Успех те нове идеје строго ће зависити од успеха те групе. То смо могли да видимо и у малој групи следбеника веровесника Мухамеда који су у Меки трпели велико насиље док се напокон нису одселили у Медину.

 

Главни и одговорни уредник научног часописа Ком говорио је и о разлозима због којих су веровесник Мухамед и његови пријатељи одселили из Меке у Медину. Такође, истакао је да је након освајања Меке, Каба прерасла у главну манифестацију колективне свести муслимана, и тако је остало све до данас. Ипак, о Каби је могуће говорити с различитих аспеката: с терминолошког, историјског, географског, правног, онтолошког, књижевног и многих других.

 

Каба, односно Ка’ба, основно је светилиште у исламу и означава главни симбол исламског годишњег ходочашћа у Меки. Добила је назив на основу визуелног изгледа – ка’ба у арапском језику означава коцку, а ово здање понајвише подсећа на то геометријско тело. Ипак, ово јој није једини назив. У два случаја користи се назив „Бајт“ – једном када се истиче да је она „ал бајт ал алтик“, односно „ослобођени дом“, други пут када се спомиње да је она „ал бајт ал ма’мур“, односно „уређени дом“. Реч „бајт“ је у арапском језику најпре означавала преноћиште или ноћно уточиште, али је касније обухватала све облике уточишта и дома, и тако се врло често користила како би означила и духовна човекова уточишта. Отуда и ова два назива – ослобођени дом или уточиште односи се на дом избављен од свих материјалних недостатака и ограничења, док уређени дом асоцира на духовно успињање.

 

 

Из овога потиче и мноштво симбола у случају Кабе. Будући да у себи садржи и славни Црни камен (ал-хаџар ал-асвад), она симболично повезује материјални и божански свет чинећи тако средиште свега створеног. Заправо, и сам чин ходочашћа који подразумева таваф и кружење ходочасника око Кабе асоцира на онтолошку повезаност свих створених бића са Богом. Идеја ове повезаности је тумачена на различите начине у исламским предањима и рационалној мисли. Најпре је било речи о сталној и суштинској повезаности створенога и створитеља, али је та идеја оповргнута критиком да само постојање створенога ограничава свемоћ и свеприсуство божје. Зато је у неким каснијим тумачењима изречено да су створења само сенке божје, Његове манифестације које дубоко у свом моделу постојања зависе од божје егзистенције. Тај однос се савршено симболизује у случају ходочашћа и кружења ходочасника око Кабе. Када се тај чин посматра с одређене удаљености примећују се само Каба и неки светли талас око ње, јер су ходочасници обучени у беле одоре. Дакле, постоји само Каба, све остало је њен одраз, њена сенка и њен одсјај.

 

Каба уједно симболизује и божје јединство. Саграђен је велики број џамија и богомоља кроз историју ислама, ни број им се не зна, али све оне имају другоразредни значај у односу на Кабу, која никада и нигде није изгубила свој централни положај и неприкосновени значај. Увек је остала једна и једина. На овој трибини било је речи о значају Кабе у исламској мисли, о симболима који је прате и указују на онтолошку позадину њене перцепције у исламском друштву, о слојевима и ступњевима њеног постојања, али и о утицају који су ти симболи имали на изградњу других богомоља у исламу.

 

Након што је говорио о историјским, географским и правним аспектима Кабе, др Халиловић је споменуо да се некада одређене теме истовремено појављују и у догматичкој теологији и у јуриспруденцији, јер обухватају и веровања и практичне поступке. Један од таквих примера када су у питању Каба и ходочашће била је промена кибле, односно молитвеног и духовног оријентира муслимана. Пуних четрнаест година је кибла била Јерусалим, након чега је промењена у Кабу. Разлога за такву промену било је много, а неки од њих су следећи:

 

• Да би се показало јединство свих религија, односно да је ислам наставак пређашњих верских баштина.

• Јерусалим историјски и онтолошки представља важан духовни центар за муслимане, али и за припаднике свих монотеистичких религија, па је и то један од разлога.

• Након одређеног периода када су претходни услови и разлози испуњени, муслиманима је била потребна нека врста специфичности у изражавању своје религије, а оријентир за молитву је један од најважнијих чинилаца.

• Онтолошки значај саме Кабе као светог места. Чак је и духовно путовање Мухамедово кренуло од Кабе до Јерусалима, па поново до Кабе.

• Историјска веза са Меком као почетком ислама морала је да се очува, јер је први колективни дух ислама створен управо на том месту.

• Први облик монотеистичког испољавања веровања код Аврама упражњен је на месту где се данас налази Каба.

 

Шеф Групе за религијску цивилизацију Центра за религијске науке „Ком“ у наставку је говорио и о онтолошким аспектима Кабе, те и о вези између положаја Кабе и савршеног човека у створеноме свету. Ова веза се јасно приказује и у књижевној традицији исламског мистицизма. Савршени човек и Каба у тој књижевности представљају неки облик савршенства створенога света. Па зато многи песници када говоре о Каби, мисле о њеном духовном аспекту. Мистичко разумевање Кабе добрим делом се представља у њиховој поезији. Наравно, они и те како поштују и материјални облик Кабе, Хафиз Ширази, Мевлана Руми и многи други представници мистичне поезије у исламу по неколико пута су одлазили на ходочашће у Меку. Мевлана је ту провео око 3 године свога живота, али то путовање му није означавало само формалност, већ пут ка сједињењу с истином.

 

Своје предавање др Халиловић је завршио стиховима Мевлане Џелалудина Румија о Каби и ходочашћу:

 

 

Мевлана овде на диван начин повезује шеријатско и материјално ходочашће с истинским ходочашћем. Далеко од тога да он одвраћа од путовања до Меке и ходочашћа код Кабе, он је и сам више од три пута одлазио на тај пут, већ инсистира да ћемо сами бити криви ако с тог пута не понесемо бар букет цвећа, бар покоји драгуљ. Треба сазнати шта је истина Кабе и шта је њена суштина.

 

 

Каба је, закључио је др Муамер Халиловић, сложена појава у исламу. Ако желимо да истражимо њен положај и њену улогу, неопходно је да јој приступимо на различите начине, с разних аспеката. Она има изразито битан значај у шеријату, верозакону, али исто толико је значајна и битна и у онтолошком смислу, па и у мистицизму, и у поезији и књижевности. Уосталом, она је једна од централних фигура и појмова у исламу око које је образована једна читава колективна свест. Не можемо очекивати да ћемо ни приближно исправно разумети њене суштине ако јој се не посветимо обухватно. Разматрање само једног њеног ступња сасвим сигурно ће нас одвратити од разумевања њене комплетне суштине. И то је веома битно. Каба није здање. Каба није само здање. Каба је идеја, Каба је срж једног веровања, ако се она добро разуме.