Рукотворине

Кашан, светски град традиционалног текстилног занатства

Према проценама стручњака, традиционално текстилно занатство у Кашану има историју дугу осам хиљада година.

Климатски услови у Ирану, нарочито преовлађујућа топла и сува клима у већем делу источних, јужних и средишњих области, условили су расутост становништва и велике удаљености између насеља. У прошлости је то отежавало путовања између градова и села, па су становници настојали да животне потребе задовоље у свом месту, како би путовања и превоз робе свели на најмању могућу меру.

Зато су се широм Ирана развили традиционални занати за израду практичних предмета за свакодневну употребу. Ипак, поједини градови и области, захваљујући доступним сировинама или посебним условима, нарочито су се истакли у одређеним занатима. Један од тих градова је Кашан, који је постепено стекао углед средишта традиционалног текстилног занатства, по чему је и данас познат.

 

Историјат текстилног занатства у Кашану

Кашан је округ на северу покрајине Исфахан. Захваљујући археолошком налазишту Сијалк, почеци цивилизације на овом подручју смештају се у време пре седам хиљада година. Брежуљци Сијалк, са остацима древног иранског зигурата, представљају једно од најзначајнијих археолошких налазишта у земљи.

Керамичке посуде пронађене на овом локалитету указују на то да су древни становници Кашана у грнчарском знању и умећу били напреднији од својих савременика. Неколико камених и керамичких вретена међу налазима сведочи да су познавали и текстилно занатство. Можда су кашанске тканине већ тада, као и данас, уживале широку славу!

Још једно значајно откриће јесте дршка ножа са приказом човека који на глави носи капу, а око струка тканину причвршћену појасом. Овај налаз указује на разноврсност тадашњих текстилних производа. Позивајући се на њега, историчари сматрају да су становници Ирана најмање од 4200. године пре нове ере, поред животињских кожа, за одевање користили и тканине које су сами ткали.


Традиционална текстилна радионица у Кашану

У каснијим раздобљима Кашан је наставио да развија текстилно занатство. У граду су постојали пространи засади дуда који су омогућавали узгој свилених буба. Историја кашанског свиларства показује да је град у овој делатности био потпуно самодовољан: све фазе, од прераде чаура у свилену нит до бојења и ткања, одвијале су се у самом Кашану.

Према појединим изворима, у XI веку по исламском лунарном календару, односно у XVII веку, у Кашану и околним местима, укључујући Аран и Бидгол, радило је осам хиљада ткачких и 250 свиларских радионица. Текстилно занатство Кашана тада је достигло врхунац, а различите врсте финих свилених и златотканих тканина извозиле су се у многе крајеве.

Бројна презимена становника Кашана сведоче о распрострањености и разноврсности ових заната. Међу њима су Абришамбаф, Шербаф, Зарибаф, Махмалбаф, Дарајибаф, Котнибаф, Сангинбаф, Канавизи, Абабаф, Насаџијан, Ранграз, Сабаг, Сабагијан, Заркашијан, Абришами, Абришамчи, Пилевар, Вартаб и Чархтаб. Ова презимена чувају називе занимања повезаних са ткањем, свиларством, бојењем и другим поступцима израде текстила.

У историјском кашанском базару постоји трговачко-занатско здање названо „Сарај заркаша“, у којем су се некада производиле златне и сребрне нити. Такав комплекс јединствен је у Ирану и сведочи о томе колико је у Кашану била развијена производња зарија, златотканих тканина које спадају међу најскупоценије врсте текстила.


Неки алати и сировине које се користе за традиционални кашански текстил

Данас у Кашану више нема пространих дудињака нити некадашњих погона за узгој свилених буба и добијање свилене нити. Ипак, и даље раде радионице које традиционалним поступцима производе сомот, златоткане тканине, простирке зилу, тканине чадоршаб и тканине израђене техником шарбафи.

У различитим гранама традиционалног текстилног занатства у граду данас ради више од хиљаду занатлија и уметника. Кашански текстилни производи издвајају се техникама ткања и употребљеним сировинама. Посебно место заузимају једнобојни сомот и сомот са рељефним шарама, који се производе искључиво у Кашану. За овај град јединствена је и техника шарбафи са свиленом основом и потком. Кашанске златоткане тканине надалеко су познате по финоћи израде, складу боја и богатству мотива.

 

Национално и светско признање Кашану за традиционално текстилно занатство

Кашан је 2018. године, односно 1397. године по иранском соларном календару, понео звање „Национални град традиционалног текстилног занатства“. Светски савет за занате доделио му је 2023. године, односно 1402. године по иранском соларном календару, и звање „Светски град традиционалног текстилног занатства“.