Припитомљавањем животиња и овладавањем земљорадњом човек је још у давним временима открио вредност вуне и памука и почео да их користи као сировине за ткање. Током историје од ових материјала настало је мноштво различитих производа.
Иако је савремена текстилна производња знатно развијенија и више није ограничена на прераду вуне и памука, традиционални поступци њихове обраде и даље су присутни широм света. Многи производи сачували су не само начин израде већ и старе мотиве и намену, па представљају драгоцене елементе културног и историјског наслеђа различитих народа.
У Ирану је џаџим један од најраспрострањенијих текстилних производа, са бројним применама. Присутан је у различитим културним и етничким заједницама и још се широко производи и користи. Нарочито је заступљен у покрајинама Гилан, Мазандаран, Источни Азербејџан, Ардабил, Керманшах, Курдистан, Илам, Чахармахал и Бахтијари, Хузестан, Хамадан, Лорестан и Фарс. Међу номадским и сеоским становништвом његово ткање и даље живи као уметничко умеће и занимање.
Шта је џаџим?
Џаџим има древно порекло. Археолошки налази сведоче о изради и употреби сличних тканина код различитих народа. Међу њима су ручно ткани примерци културе Наска у Перуу, из раздобља од III до VIII века.
И у Ирану овај занат има дугу историју. На једној сачуваној минијатури из VIII века по исламском лунарном календару, односно XIV века, приказан је прекривач са косим пругама, за који се претпоставља да представља џаџим.
Џаџим је двострана тканина израђена од финих, обојених вунених или памучних нити, а понекад и свиле. У неким примерцима комбинује се више материјала. Пошто нема флор, може се користити са обе стране. То је један од разлога његове популарности, нарочито међу номадима.
По начину израде сличан је ћилиму, али се обично тка на уским разбојима, после чега се појединачне траке спајају шивењем. Користи се као подна простирка, огртач или прекривач, али и као платно за завијање и преношење постељине и других ствари.
Џаџими су најчешће пругасти, са ведрим и топлим бојама. Посебно се издвајају примерци из области Ораман у покрајини Курдестан, чији разноврсни мотиви представљају реткост међу овим тканинама.
Врсте џаџима
У различитим крајевима развијани су поступци прилагођени начину живота и потребама становништва. Тако су настале врсте џаџима које се донекле разликују по изгледу и намени.
- Сачим или сачин
У покрајини Мазандаран, у неколико села Калардашта, међу којима су Хасанкејф, Шокркух и Кухпар, тка се врста џаџима позната као „сачим“ или „сачин“.
Његови мотиви слични су мотивима других џаџима, али се традиционално истичу црвена, плава, жута и зелена боја. Према локалном веровању, сачим уноси светлост у живот младог брачног пара. Зато је редовно био међу даровима намењеним невести.
- Пупашмин
Пупашмин је финији од других врста џаџима и израђује се од квалитетне вуне. Главна средишта производње су окрузи Махабад и Букан у покрајини Западни Азербејџан. Најчешће се користи као прекривач.
Национална признања ткању џаџима
Алашт, град у покрајини Мазандаран, проглашен је 2022. године, односно 1401. године по иранском соларном календару, националним градом џаџима.
Алаштски џаџим израђује се од природних сировина, у радионицама смештеним у домовима мештана. Његова особеност је и употреба природних, биљних боја.
Као и у другим крајевима, ткаље и ткачи Алашта обликују мотиве према сопственој замисли. Међу њима се појављују и геометријски облици, попут правоугаоника и ромбова. Разбој за џаџим мештани називају „карчал“. По конструкцији је сличан разбојима који се користе у другим деловима Ирана.
Због широке распрострањености овог заната, више области покренуло је поступак његовог уписа у национално наслеђе. Џаџим покрајине Кохкилује и Бојер Ахмад уписан је 2012. године, односно 1391. године по иранском соларном календару, на Националну листу нематеријалног културног наслеђа Ирана.
И град Халхал у покрајини Ардабил поднео је кандидатуру за упис свог џаџима на ову листу и за стицање звања националног града џаџима.