Тобафи, прича о занату који је освојио свет

На истоку Ирана, међу планинама Багеран, налази се село у којем разбоји раде у ритму срца његових преданих жена. То је Хорашад, село чија лепота остаје у сенци умећа његових предузимљивих становница. Оно је дом заната познатог као „тобафи“.

Овде рад са нитима и вретеном није само занимање, већ обичај који мајке преносе ћеркама, из нараштаја у нараштај. Свака нит основе и потке сведочи о жуљевитим рукама које су у тканину уткале осмех живота. Жене Хорашада стрпљењем и вештином претварају памук у предиво, а предиво у тканину, ослањајући се на своје умеће уместо на фабрике и савремене машине. Њихове тканине причају причу о идентитету, култури и истрајном раду. Тобафи је годинама био потиснут у заборав, али данас, захваљујући женама Хорашада, има купце широм света.

Производи од тобафија се користе као пешкири

Шта је тобафи?

Тобафи је грана традиционалног текстилног занатства са историјом дугом око три стотине година. Основне сировине су памук, свила или мекана животињска поддлака.

У традиционалном поступку ове сировине најпре се помоћу ручних алата за предење претварају у предиво, које се затим кува. Током кувања додаје се мало брашна како би нити постале дебље. Потом се на традиционалном разбоју од њих тка мека тканина, која је у топлој и сувој клими овог краја нарочито погодна за пешкире.

Овом техником израђују се и софре — тканине на које се поставља храна — затим чадоршаби, вишенаменска платна, као и марамице и убруси. Захваљујући природним сировинама попут памука, производи су лагани, хипоалергени и добро упијају воду.

Положај Хорашада и историјат тобафија у селу

Име овог заната тесно је повезано са Хорашадом, селом у округу Бирџанд, у покрајини Јужни Хорасан. Налази се двадесет четири километра југоисточно од Бирџанда, а ткање се у њему и даље одвија на изворан, традиционалан начин.

Хорашад је планинско место пријатно за летњи боравак. Заједно са неколико суседних села смештен је у долини која се пружа у правцу исток–запад. Мештани говоре персијским језиком, бирџандским дијалектом, и углавном се баве земљорадњом и сточарством. Главни пољопривредни производи су шафран, жутика и жижула.

Сматра се да село потиче из времена пре доласка ислама у Иран у VII веку. О томе сведоче остаци попут зороастријског гробља.

У Јужном Хорасану постоји велики број разноврсних заната повезаних са предењем и ткањем, а тобафи је један од њих. До средине прве деценије XXI века био је готово заборављен. Тада га је једна предузимљива жена из Хорашада, уз подршку других мештанки, обновила и допринела његовом ширењу.

Овим занатом претежно се баве жене. Данас се, поред Хорашада, производња одвија и у двадесетак других села Јужног Хорасана. Последњих година оснивање задруге за продају и извоз производа донело је нови подстицај развоју тобафија.

Иако се раније углавном ткало у домаћинствима, у новије време отворене су и радионице. Међу достигнућима сеоских произвођача су освајање више националних признања и стварање две робне марке. Захваљујући том напретку, тобафи је постао један од најзначајнијих традиционалних заната Јужног Хорасана.

Национална и светска признања тобафију

Хорашад је 2017. године, односно 1396. године по иранском соларном календару, стекао звање светског села тобафија. Годину дана раније, 2016. године, овај занат уписан је у национално наслеђе Ирана. Исте године Хорашад је проглашен и националним селом тобафија.