У срцу високих планина Загроса, где се извори сусрећу са сунчевим зрацима, а поветарац носи мирис природе и живота, древни занат израде филца и даље живи. Овде вредне руке бахтијарских мушкараца и жена већ вековима израђују чврсте, достојанствене и трајне капе. Бахтијарска филцана капа није само покривало за главу: она је величанствена круна којом је историја овенчала један поносан народ.
Историјат и употреба бахтијарске филцане капе
Међу Бахтијарима и многим становницима Загроса и средишње иранске висоравни, капа се вековима чува као део одевања са друштвеним и културним значењем. Код појединих етничких заједница њено ношење означава друштвени положај и углед.
Међу Бахтијарима најраспрострањенија је филцана капа. Њена употреба има веома дугу историју, па је поједини повезују са временом када је човек научио да припитомљава овце и користи њихову вуну, између осталог и за израду филца. Као најстарије сведочанство о ношењу филцане капе наводи се рељеф у Сарпол-е Захабу, у покрајини Керманшах, стар око 4.800 година.
Бакхтијарска капа од филца (Хосрави капа)
Филцана капа изузетно је издржљива и по томе јој је тешко наћи равну. Толико је чврста да у знатној мери штити главу од удараца. Њен купасти облик потиче из давних времена. Некада су ове капе биле више, али се њихова висина постепено смањивала, све док нису добиле данашњи изглед.
Током различитих историјских раздобља мењали су се и поједини детаљи. У доба Сафавида, у XVI и XVII веку, капе су украшаване линијским шарама, док су данас без украса.
Мушкарци међу номадским и сеоским становништвом Загроса данас користе две врсте ових капа: „хосрави“ и „таги“. Капа хосрави нема одређен предњи и задњи део, па се може носити окренута у било ком смеру. На њеном горњем делу обично се праве три отвора који омогућавају проветравање и смањују знојење. Израђује се од дебљег филца и најчешће се носи у хладнијим крајевима. Капа таги је од лакшег филца и углавном се носи током топлог дела године или у неформалним приликама.
Особине филца и бахтијарске филцане капе
Филц је један од најзначајнијих производа традиционалних заната у покрајинама Хузестан, Керманшах, Лорестан и Чахармахал и Бахтијари. У местима попут Боруџена и Шахрекорда његова израда је веома старо занимање које се одржало до данас.
Филц се најчешће користи за простирке, али и за израду одеће и капа. Један од разлога његове широке употребе као подне простирке јесте приступачна цена. За један квадратни метар филца потребна је приближно иста количина вуне као за квадратни метар тепиха. Међутим, израда филца траје знатно краће, па је и његова цена много нижа.
Филц се прави од овчје вуне, а понекад и од меке козје поддлаке или камиље вуне. Вуна ошишана у пролеће обрађује се влагом, топлотом и притиском, све док јој се влакна не испреплету и не образују збијен материјал налик тканини. Према мишљењу мајстора, пролећна вуна даје квалитетнији производ због веће чврстине корена влакана. У овом занату користе се и сапун и жуманце ради побољшања квалитета филца.
Када капа добије жељени облик, загрева се и завршно обрађује како би постала компактна и спремна за употребу. Филцане капе израђују се у црној, светлосмеђој и тамносмеђој боји. Бахтијари најчешће носе црне.
Осим у области Загроса, ове капе користе се и у појединим крајевима северног Ирана. Међу Кашкајима је распрострањена бела или смеђа филцана капа налик круни, са два истакнута угла, позната као „двоугаона капа“.
Бахтијарска филцана капа нема обод, а њен доњи део чвршћи је од средишњег. Обликом подсећа на полулопту и обухвата главу до непосредно изнад ушију. Висока је око дванаест центиметара, а дебљина филца износи приближно пет милиметара.