Папир-маше, уметност са модерним и традиционалним аспектима

Папир-маше је француска реч која значи „жвакани папир“. Ова реч се односи на низ рукотворина.

Шта је папир-маше?

Комади папира или папирне пулпе су главни материјали за уметнике папир-машеа. Ови материјали се понекад ојачавају тканином и лепковима како би се створили различити облици и посуде. Да би се припремили производи од папир-машеа, папир се меша са мешавином скроба и шећера и пресује да би се добио почетни облик производа.

Данас, уметници користе новине или отпадни папир као сировине за свој рад. Прво умачу комадиће папира у мешавину воде и лепка за дрво и монтирају га на калуп направљен од жице или дебелог картона. Након тога, потребно је неколико дана да се паста осуши на површини рада и добро задржи облик. Неки радови од папир-машеа су обојени. За то се на папир морају нанети два или три слоја беле боје, а затим се користе главне боје које одговарају коначном дизајну.

Историја папир-машеа

Према речима стручњака, папир-маше, упркос свом француском називу, настао је у Азији и има дугу историју. Сходно томе, папир-маше је настао истовремено са израдом папира у Кини и постепено се ширио у друге земље. Каже се да је почетак ширења ове технике био рат између Ирана и Кине у 8. веку нове ере. Папир-маше се проширио у Мароко у 10. веку нове ере, а одатле у Шпанију, Француску и друге земље на континенту. Наравно, неки верују да су Млечани научили папир-маше кроз трговинску размену са Истоком и пренели га у Индију и Иран. Али је сигурно да су се у 15. веку, у Европи, мале скулптуре израђивале техником папир-машеа, која је углавном имала религиозни аспект.

Тренутно се папир-маше користи за израду скулптура од папира у већини земаља света. Асортиман производа од папир-машеа је такав да се користи и за израду кућних декорација, столова и намештаја. Чак и током Другог светског рата, резервоари на бази папир-машеа били су дизајнирани за складиштење горива. Ови резервоари су били инсталирани на авионима и, због своје мале тежине, омогућавали су авиону да лети на веће удаљености и има већу мобилност.

Папир-маше у Ирану

У 16. веку, ирански уметници су се такође заинтересовали за ову уметност, а Исфахан и Казвин су постали главне базе за производњу њених производа. Током владавине шаха Тахмаспа Сафавија (1514-1576. године нове ере), Казвин је постао центар за производњу производа од папир-машеа, посебно оловака, и задржао је свој положај до касног периода Каџара (почетак 20. века), али од тада је ова уметност постепено опадала међу уметницима овог града. Неки историчари верују да увођење папир-машеа у Иран датира из периода пре Сафавидске ере. Према њима, папир-маше је први пут прихваћен као техника у граду Херату и проширио се у Ирану током Тимуридске ере (1370-1506. године нове ере). Каже се да је особа по имену Мир Сејед Али Хамедани био оснивач увођења ове уметности у Иран у 14. веку. Био је ирански мистик и песник који је много путовао како би пропагирао ислам у различитим земљама. Вероватно је да се током једног од тих путовања упознао са техником папир-машеа и заинтересовао иранске уметнике за њу. Током Тимуридског периода, калиграфија се сматрала дворском уметношћу, а папир-маше најбољом техником за израду држача за оловке.

У Ирану, поред уобичајене употребе, ова уметност се користи и за израду држача за оловке, оквира за Куран и корица за књиге. Папир-маше такође игра централну улогу у делима познатим као „лаки“ или сликање цвећа и птица. Комбинација иранских уметности као што су илуминација, калиграфија, минијатуре и технике попут повезивања и комбиновања боја увелико је диверзификовала иранска дела папир-машеа кроз историју.

Национална регистрација папир-машеа

У Ирану је папир-маше два пута регистрован као нематеријално наслеђе провинција Казвин (2012) и Исфахан (2010).