Незами Ганџави (1141-1209)

Незами Ганџави (око 1141-1209), персијски песник из 12. века и један од највећих песника ‎романтичне епике у персијској књижевности. Незамијева поезија је утицала на развој ‎персијске, арапске, турске, курдске и урду поезије. Веома је цењен и у Авганистану, ‎Азербејџану, региону Курдистана и Таџикистану. Најпознатији је по дугим прозним спевовима ‎као што су „Ризница тајни“, „Хосро и Ширин“, „Седам принцеза“, „Лејла и Маџнун“, ‎‎„Искендер-нама“ (Књига о Александру)и „О љубави“. ‎

У уводу „Седам принцеза“, Незами пева о Ирану:‎

‎„Овај свет је тело, Иран је његово срце,‎
није срамно да се тако нешто каже.‎

Иран – то је само срце света,‎
а срце је изнад тела, сумње нема.‎

Међу свим краљевствима која поседују краљеви,‎
најбоље место иде онима који су најбољи.“‎