Хаким Абу ал-Касим Туси; познат као Фердоси (око 935 – 1021) рођен је у Тусу у покрајини Хорасан где је умро и сахрањен. Аутор је непролазног дела под називом „Шахнама“.

 

Почетак његовог живота поклапа се са новим покретом у Ирану који је почео у трећем веку и достигао врхунац у четвртом веку по исламском календару (10. век наше ере), током којег је значајан број песника и писаца који су живели у Ирану допринели стабилизацији дари варијанте персијског језика.

 

Фердосијево детињство и младост протекли су у ери династије Саманида.

 

Фердосијева „Шахнама“ је епско поетско дело које се састоји од 60.000 стихова које за нас и данас има велику вредност. Шахнама садржи приче из древних времена до доласка ислама у Иран и приказује период владавине династија Пишдадијан, Кијанида, Парћана и Сасанида.

 

„Шахнама“ је подељена на три дела:

– митски, који обухвата време од Кијумарса до владавине Ферејдуна;

– херојски (пахлевани), од успона Ковача Кавеа до Рустемове смрти;

– историјски, од владавине Бахмана и рођења Александра, до доласка ислама у Иран.

 

Књига је прво преведена на арапски, а касније и на друге језике, укључујући и француски превод Жила Мела.

 

Данас „Шахнама“ важи за највећу и најзначајнију историју персијске фикције и садржи националне приче Иранаца које су запажене широм света и преведене на већину светских језика.

 

Фердоси је драгоцени песник и један од небројених иранских песника који су волели своју домовину. Он је у „Шахнами“ у тој мери обогатио и ојачао матерњи персијски језик да га од тада више није било могуће заборавити и уништити.

Пример Фердусијеве поезије из „Шахнаме“:

 

Ако нема Ирана, нека и мене не буде,

нек’ све живо у овој земљи пропадне, ако Ирана не буде.

 

Боље је и да се сви ми убијемо,

но да земљу своју туђину предамо.