15. мај - национални Дан персијског језика, Дан Фердосија и Хајама
15. мај - национални Дан персијског језика, Дан Фердосија и Хајама
У Библиотеци града Београда 15. маја обележен је национални Дан Фердосија, Дан очувања персијског језика и Дан Омара Хајама.
Хаким Абу ал-Касим Туси; познат као Фердоси (око 935 – 1021) рођен је у Тусу у покрајини Хорасан где је умро и сахрањен. Аутор је непролазног дела под називом „Шахнама“.
Почетак његовог живота поклапа се са новим покретом у Ирану који је почео у трећем веку и достигао врхунац у четвртом веку по исламском календару (10. век наше ере), током којег је значајан број песника и писаца који су живели у Ирану допринели стабилизацији дари варијанте персијског језика.
Фердосијево детињство и младост протекли су у ери династије Саманида.
Фердосијева „Шахнама“ је епско поетско дело које се састоји од 60.000 стихова које за нас и данас има велику вредност. Шахнама садржи приче из древних времена до доласка ислама у Иран и приказује период владавине династија Пишдадијан, Кијанида, Парћана и Сасанида.
„Шахнама“ је подељена на три дела:
– митски, који обухвата време од Кијумарса до владавине Ферејдуна;
– херојски (пахлевани), од успона Ковача Кавеа до Рустемове смрти;
– историјски, од владавине Бахмана и рођења Александра, до доласка ислама у Иран.
Књига је прво преведена на арапски, а касније и на друге језике, укључујући и француски превод Жила Мела.
Данас „Шахнама“ важи за највећу и најзначајнију историју персијске фикције и садржи националне приче Иранаца које су запажене широм света и преведене на већину светских језика.
Фердоси је драгоцени песник и један од небројених иранских песника који су волели своју домовину. Он је у „Шахнами“ у тој мери обогатио и ојачао матерњи персијски језик да га од тада више није било могуће заборавити и уништити.
Пример Фердусијеве поезије из „Шахнаме“:
Ако нема Ирана, нека и мене не буде,
нек’ све живо у овој земљи пропадне, ако Ирана не буде.
Боље је и да се сви ми убијемо,
но да земљу своју туђину предамо.
Оставите коментар.