Сваке године 22. тира по персијском календару, што ове године пада 13. јула, у Ирану се обележава се Дан Хорезмија.

 

Мухамед ел-Хорезми (Muhammad ibn Musa al-Khwarizmi, 780-850) био је персијски математичар, астроном, астролог, географ, физичар и историчар из 9. века. Многи га сматрају оцем алгебре. Сам израз алгоритам, којим се првобитно описивао начин рачунања децималним бројевима, а формулисао га је Хорезми, преузет је из латинске транскрипције његовог имена.

 

Његова научна слава везана је за радове у области математике, посебно у области алгебре, те га многи научници и историчари називају „оцем алгебре“. У својој књизи „Увод у историју науке“, научник и историчар Џорџ Сартон је прву половину 9. века нове ере назвао „Хорезмијево доба“, док је историчар и лингвиста Аристид Мар је написао да се „данас не може порећи историјско питање да је Мухамед ибн Муса Хваразми био прави учитељ нове европске нације у науци алгебре“.

 

Хорезмијева слава понајвише потиче од његовог еминентног ремек-дела Ал-Ђабр (Алгебра) због ког ова математичка дисциплина коју је Хорезми утемељио добија управо тај назив у каснијој литератури. Овај назив се и данас користи на Западу да би се указало на ову математичку дисциплину. Дакле, назив ове науке, који се у савременом француском језику употребљава у облку речи algebre, а у енглеском algebra, вуче своје лексичке корене од арапског назива ал-ђабр, споменутог у наслову Хорезмијеве чувене књиге.

 

Његово дело „Књига израчунавања интеграла и једначина“ представља компилацију правила за решавање линеараних квадратних једначина и проблема геометрије и сразмера, и даје нешто више од 800 примера, од којих су неке већ раније били употребили Неовавилонци. Ово Ал Хорезмијево дело употребљавало се све до 16. века као главни математички уџбеник на европским универзитетима и, захваљујући њему, у Европи је уведена алгебарска наука, а заједно с њом и само њено име.

 

У својим списима о алгебри која је дидактичко дело, покушао је да покаже начин на који је било могуће применити алгебру у свакодневном животу тадашњег исламског царства.

 

Према Рошеновом преводу можемо уочити да је покушао да покаже да: оно што је лако и корисно у аритметици, могуће је применити у разним свакодневним ситуацијама (право, суђења, трговина, мерење земље, прокоп канала, геометријски прорачуни…).

 

Међу каснијим математичарима на које је утицао Ел Хорезми били су Омар Хајам, Леонардо Фибоначи из Пизе и магистер Јакоб из Фиренце.