- Какав је тренутни ниво културних односа између Исламске Републике Иран и Србије и какав је утицај културних и уметничких догађаја на те односе?

 

Један од најважнијих и најчешћих начина представљања и промовисања културе, језика и књижевности једне земље јесте организовање и учешће на културним манифестацијама попут изложби, фестивала и семинара. Наша земља има више од тридесет година званичног културног присуства у овој земљи – од бивше Југославије до данашње Србије – и током тог периода организовани су бројни културни и уметнички програми. Ово континуирано присуство један је од разлога релативног познавања иранске културе и уметности међу српским грађанима. Од периода након пандемије короне, дакле у последње три године, забележен је велики квантитативни и квалитативни скок у одржавању културних догађаја, што је додатно ојачало односе на званичном и јавном нивоу.

 

- Можете ли детаљније објаснити културне односе између две земље?

 

Културни односи између Ирана и Србије, у поређењу са многим европским земљама, бележе добар раст и напредак. Наш циљ је да развијемо те односе како на званичном нивоу, тако и у домену јавне и народне дипломатије. Због тога смо се трудили да културно присуство проширимо на целој територији Србије и, у сарадњи са културним центрима, организујемо различите програме у разним градовима: иранске филмске недеље, радионице иранистике у школама, недеље пријатељства за децу у више градова, концерти и уметничке изложбе, донације књига библиотекама и школама широм земље.

 

Културна политика Културног одељења Амбасаде Исламске Републике Иран обухвата 11 кључних тачака: развој сарадње са институцијама, елитама и јавним мњењем земље домаћина, сарадња са универзитетима и истраживачким центрима, уважавање културних укуса и заједничког наслеђа, повезивање са утицајним појединцима, активно учешће на културним догађајима, дијалог међу религијама и културама, фокус на трајне активности, усмеравање ка младима и тинејџерима, присуство у свим деловима Србије и коришћење медијског потенцијала и издавање иранских дела код домаћих издавача.

 

- Да ли су ставови народа и власти Србије према Ирану и његовој богатој култури позитивни?

 

Да, опште расположење и ставови друштва и власти Србије према Ирану су позитивни. Председник Србије се приликом опроштајне посете амбасадора Исламске Републике Иран захвалио на представљању иранске културе и цивилизације на најбољи могући начин. Грађани Србије гаје посебан интерес и поштовање према Ирану и Иранцима и са великим интересовањем прате иранске филмове, музику и уметничке програме. Ирански штанд на Међународном сајму књига у Београду био је један од најпосећенијих, а велико интересовање публике за недељу филма и музике потврђује ту чињеницу.

 

- Који су највећи изазови са којима се суочавате у вашем раду?

 

Културне активности Ирана у Србији теку релативно глатко и уживамо у сарадњи и подршци различитих центара и народа. Ово је можда специфична и ретка ситуација у европским оквирима. Наравно, део тог интересовања резултат је континуираног рада, изградње поверења и спровођења програма у сарадњи са локалним центрима и појединцима. Ипак, међу изазовима су недостатак довољне подршке и одговарајућег садржаја из Ирана, незаинтересованост иранских издавача за превођење и штампање српских аутора, ниска приоритетизација Србије у културној политици земље, бирократске препреке, мањак квалификованог кадра и недостатак адекватног простора за културне активности.

 

- Који су најважнији резултати вашег рада у Србији које бисте желели да истакнете?

 

У постпандемијском периоду трудили смо се да искористимо све локалне и домаће капацитете за организацију културних програма. Посебан нагласак био је на укључивању домаћих партнера и љубитеља Ирана у реализацију програма. Због великог интересовања српских грађана, 2024. године основано је Српско удружење пријатеља Ирана, које има важну улогу у спровођењу културних активности и јачању међусобних веза.

 

У области издаваштва и превођења уз подршку домаћих издавача објављено је 10 књига на теме књижевности, религије, иранистике и персијског језика. Ове књиге су доступне у дистрибуцији највећих издавачких кућа у Србији.

 

Такође, одржана је трећа рунда међурелигијског дијалога између ислама и православља у Београду, док ће четврта бити организована у Техерану.

 

Међу најшире прихваћеним програмима били су национални конкурси за младе: „Иран мојим очима“, „Причај ми о Норузу“, такмичење у писању есеја за студенте, као и филмски и фотографски конкурси за одрасле. На пример, у оквиру конкурса „Причај ми о Норузу“ за 2025. годину, стотине школа и културних центара су обавештене, а пристигло је 180 ликовних и поетских радова из градова и села широм Србије. Ово сведочи о дубокој популарности и присутности иранске културе у Србији.

 

- Како оцењујете ниво познавања иранске културе и уметности код српског народа?

 

Србија је земља која поклања велику пажњу култури и уметности, са развијеном инфраструктуром и стратегијама за дугорочно улагање у културни сектор и креативне индустрије. Србија је спремна за проширивање културних веза са свим земљама, нарочито са Ираном, и са одушевљењем прихвата такву сарадњу.

 

Извор: Служба за односе са јавношћу Организације за исламску културу и комуникације

https://www.icro.ir/اسلایدر/صادرات-محصولات-فرهنگی-ایران-با-موانع-جدی-روبه%E2%80%8Cروست–-گفت%E2%80%8Cوگو