У петак, 11. октобра 2024. године, на дан који се у Ирану обележава као Дан Хафеза, у просторијама Српског књижевног друштва уприличено је књижевно вече посвећено сећању на иранског песника Хафеза Ширазија, великана персијске и светске поезије. Овај сусрет организовао је Културни центар Амбасаде И. Р. Иран у Србији у сарадњи са Српским књижевним друштвом и Центром за персијске студије Филолошког факултета Универзитета у Београду, уз присуство групе писаца, песника, чланова Српског књижевног друштва, студената и заинтересованих за иранску поезију и књижевност.

 

На овој свечаности добродошлицу учесницима Хафезовог књижевног сусрета пожелео је песник и књижевник др Ненад Милошевић, председник Управног одбора Српског књижевног друштва, и изразио задовољство што је Српско књижевно друштво по први пут домаћин једног оваквог скупа, као и захвалност на сарадњи са Културним центром Ирана у припремама за ово престижно књижевно вече.

 

 

Програм обележавања Дана Хафеза одржан је у два панела – предавања и разговора са публиком. Том приликом Амир Пурпезешк, савјетник за културу, окарактерисао је Хафеза као једну од најистакнутијих књижевних личности у Ирану, чија поезија и даље сија на врху персијског књижевног блага, чак и после неколико векова.

 

Др Саид Сафари, професор персијског језика на Филолошком факултету Универзитета у Београду, представио је чланак о кључним речима Хафезове поезије и анализирао и објаснио неке од честих речи, језичких структура и семантичких читања Хафезових песама.

 

Александар Драговић, преводилац и књижевни истраживач, говорио је о карактеристикама Хафезове поезије из перспективе мистицизма.

 

У наставку, др Милошевић је публици преставио пример превода Хафезове поезије на српски језик и указао на Хафезов висок књижевни и песнички положај међу великим песницима света, али и тематику његових песама.