Поводом треће годишњице страдања генерала Касема Солејманија, шехида Абу Махдија Ал-Мухандиса и њихових сабораца, 4. јануара 2023. године одржана је видео конференција о генералу Солејманију, хероју борбе против тероризма, уз присуство више српских стручњака и мислилаца.

 

На овој видео конференцији говорили су амбасадор Исламске Републике Иран у Србији Њ. е. г. Рашид Хасанпур, независна новинарка и представница Међународног евроазијског покрета гђа Бобана Анђелковић, православни теолог г. Горан Арсић, независни истраживач г. Свето Добријевић, и истраживач и преводилац г. Александар Драговић. Они су изнели своје ставове и гледишта о овом америчком терористичком нападу, а било је речи и о димензијама личности генерала Солејманија.

 

Рашид Хасанпур, амбасадор Исламске Републике Иран, уз захвалност осталим учесницима, рекао је:

 

„Обележавање треће годишњице страдања генерала Солејманија и његових сабораца није једноставно сећање, већ тужба и одговорност и обавеза која мора да остане отворена и жива док правда не буде задовољена и колективно и делотворно испраћена“.

 

Амбасадор Хасанпур је додао: „Понижавајуће и кукавичко убиство генерала Солејманија и његових сарадника, који су се посветили борби против тероризма и екстремизма, против регионалних и међународних претњи, криминала, државног тероризма, малтретирања, доминације, кршења норми и међународно прихваћених принципа и права, сматра се злокобним“.

 

Свето Добријевић, независни истраживач, рекао је:

 

„Прошло је три године од кукавичког убиства Генерала КАСЕМА СУЛЕЈМАНИЈА, команданта КУДС-а, истакнутог  борца против међународног  тероризма, или тачније речено државног тероризма САД-а над читавим слободарским светом.

 

За америчке империјалисте и њихове трабанте био је „терориста“, а за цео свет управо супротно – ратник и борац против највећег зла данашњице - америчко-ционистичког терора.

 

Човек који је дао немерљив допринос у борби против Исламске државе на подручју Ирака и Сирије, а која је иницирана, организована, материјализована пропагандом и свеколиком логистиком, управо од Сједињених Држава Америке.

 

Касем Сулејмани је био човек високих моралних начела, побожан, верски потпуно дефинисан, одан својој земљи као војник и револуционар, спреман да положи и свој живот као витез и мученик.

 

Нека је вечна слава мученику Касему Сулејманију!

 

Када данас са ове дистанце, оцењујемо овај догађај, веома је важно да знамо и историјат односа САД-Иран, али и суштинску природу америчког империјализма.

 

Нафта, то црно злато, али и зла коб оних који је поседују, у Ирану је пронађена још 1901.

 

И тада почиње „интересовање“ Запада, најпре Британије, за ову прекрасну земљу, темељ данашње цивилизације – Иран.

 

А то интересовање је донело и прве по народ Ирана бруталне, заправо геноцидне резултате.У периоду британске владавине Западним Ираном (1914-1921), због глади, сиромаштва и заразних болести умрло је између 8-10 милиона људи.

 

Подразумева се да су империјалисти преузели сва права на експлоатацију нафте, на период од чак 60 година са фиксном ценом од цца 5 долара за тону.

 

1941. године на власт у Ирану долази Шах Мохамад Реза Пахлави, који  већ послије 1947. године у потпуности постаје амерички послушник и експонент, што ће изазвати огроман талас протеста незадовољног народа који је тражио национализацију нафтних постројења. То ће на крају изгласати и ирански парламент 1951. У пакету са тиме је отказана и концесија Британцима, и основана национална нафтна компанија.

 

Е, то је било већ превише за англосаксонске империјалисте, који су изазвали државни удар, и збацили владу премијера Мосадека. То је био и први тајни државни удар који су организовале САД у иностранству.

 

Шах Реза Пахлави је наводно модернизовао иранско друштво, а заправо се радило о рушењу система традиционалних вредности породице, вере и општег начина живљења, што је с временом изазвало жесток отпор свих слојева друштва, осим тзв. привилеговане западне елите.

 

И онда долазимо до кључног историјског догађаја 1979. године: Исламске Револуције под вођством Ајатолаха Рухолаха  Хомеинија.

 

Народ се на референдуму огромном већином изјаснио за ИР ИРАН, што је био и нови почетак ове древне цивилизације – ослобођене америчког империјализма и сваког страног утицаја, као неопходног услова за самостално одлучивање о сопственом развоју и друштвеном уређењу.

 

Јасно је да је то био „трн у оку“ америчким империјалистима и „колективном Западу“, како је то данас уобичајено рећи.

 

Откуд право било ком народу и држави на самостално одлучивање, је нешто што се у основи коси са идејом Света како су га замислили и вековима креирали финасијски магнати са Вол Стрита.

 

Ирански народ и руководство се нашло на удару западних моћника јер су одлучили да располажу и одлучују о својим ресурсима, самовољно и у договору са осталим државама света. Недопустиво са аспекта моћника.

 

Тежак и трновит путе у односима са САД-а прошао је и пролази ирански народ – наметнути ирачко-ирански рат, терористички напади (обарање авиона са 290 погинулих путника), забрана извоза нафте, гусарско отимање танкера, забрана и ограничено  нуклеарно истраживање, санкције (2000), атентати на истакнуте научнике, итд.

 

Доласком Доналда Трампа на чело САД-а односи се тотално заоштравају, напуштањем нуклеарног споразума од стране САД-а (само они), и увођењем још бруталнијих санкција ИР Иран.

 

Подразумева се да због тога највише трпи иранско друштво и његови грађани, те се такве мере, у виду санкција и блокада, са становишта међународног права због погубности на целокупно становништво, оправдано могу сматрати – геноцидом.

 

Упркос свему, свим нецивилизацијским и нехуманим притисцима иранско друштво је од  победе Исламске револуције успело да у свим видовима делатности постигне задивљујући напредак.

- Иран је на 10. месту са резервама нафте у свету и на 2.месту по производњи у ОПЕЦ-у

- Други је у свету по резервама и производњи природног гаса, иза Русије

- Међу осам земаља које су овладале нанотехнологијама

- Иран у земљиној орбити има сопствене комуникацијске сателите

- Преко 50% од укупног становништва користи интернет

- Иран је конструисао неколико типова робота

- Проценат писмености жена старијих од 6 година је близу 90 %

- Студентице чине 52% од укупног броја уписаних високошколаца на иранским универзитетима

 

И још много тога би се могло истаћи, што би говорило о свеопштем прогресу иранског друштва после победе Исламске револуције, без обзира на ужасну, тендециозну и непријатељску пропаганду која иде са Запада, а коју је остатак свет одавно прозрео и одбацио.

 

Кад помислимо на САД-е, прва мисао која иде уз то је свакако- империјализам и државни тероризам.

 

Пре два века творци САД-а су донели за то време веома прогресивну Декларацију о независности, која је сваком народу допуштала право да збаци тиранску власт, чак и револуцијом.

 

Шта је остало од тога данас – готово ништа. Сједињене државе су постале синоним за неправо, насиље, тиранију, неправду и на крају државни тероризам.

 

Почев од краја ИИ светског рата започело се са поробљавањем Европе: искрцавањем на Сицилији 1943,  Нормандији 1944, и трком за Берлин и окупацијом Немачке 1945.

 

Као резултат потчињавања Старог континента 1947. године се формира НАТО пакт, тобоже као одбрамбени (ваљда од Совјета да се бране), који ће после пада СССР постати гвоздени мач САД-империјализма, и казнена експедиција за све непослушне народе и државе света.

 

Ми Срби најбоље знамо природу тог савеза и његове окупаторско-завојевачке методе.

 

Империјализам колективног Запада, предвођеног САД, је на измаку, на издисају.

 

Рат у Украјини који је 8 година припреман од стране САД, са циљем да се порази и понизи Русија, а потом и Кина, има за идеју потпуно и неконтролисано овладавање свим ресурсима на планети, у корист подразумева се Запада, а на штету огромног дела човечанства.

 

На сву срећу та мрачна и сулуда прича, ових дана доживљава потпуни слом у Украјини пред налетима силне армаде Русије.

 

У таквим околностима сасвим је очекивано и природно да уз Русију стане и ИР Иран, Кина, Индија, Африка и Јужна Америка. Дакле, готово цео свет је уједињен у одбрани права на самостално одлучивање и коначно заустављање „дежурног светског полицајца“ – САД-а.

 

Нова, измењена геополитичка карта света је неминовна, јер свет природно јесте – мултиполаран.

 

И сасвим на крају, и овом приликом желим да се из срца и душе захвалим дивном иранском народу на пруженом гостопримству током мог боравка у колевци наше цивилизације 2010.године.

 

Такође, хвала и руководству ИР Иран на принципијелној подршци мојој земљи Србији, на очувању њеног територијалног интегритета и непризнавању тзв. републике Косово.

 

Захваљујем се  Културном центру ИР Иран на издавању ове вредне књиге на српском језику, директору Амиру Пурпезешку и преводиоцу и мом драгом пријатељу Александру Драговићу.

 

Уверен сам да ће добри односи наше две земље и у будућем времену ићи узлазном линијом, и да ће се привредна и културна сарадња подићи на још виши ниво, на добробит оба народа.

 

Живели!“

 

Православни истраживач и теолог г. Горан Арсић је истакао:

 

„Мученик Солејмани је био попут рођеног сина за врховног вођу Ирана. Док се Запад силно трудио да представи злу слику о њима, то показује да су обојица Божији људи. Када сам се ближе упознао с карактерима ових великих личности, осетио сам посебну сродност са њима јер су се годинама, као и моји претходници борили против фашизма, доминације и принуде, и те карактеристике сам видео у понашању ове две велике личности. Мученик Солејмани је убијен у Ираку, у близини Кербеле, где се сваке године окупљају милиони поклоника Ахл ал-Бејта (а.с.), породице посланима Мухамеда, да одају почаст. Сведоци смо присуства разних религија у свету, међу којима видимо да су следбеници Ахл ал-Бејта једни од најчистијих, а Солејмани је био прави верник и следбеник Ахл ал-Бејта (а.с.)“.

 

Госпођа  Бобана Анђелковић, представница Међународног евроазијског покрета, рекла је следеће:

 

„Иако се стручњаци из области безбедности, војних наука, међународних односа не слажу око јединствене дефиниције тероризма и терористичког деловања, могуће је препознати разне облике терористичког деловања.

 

Током читавог 20. века, Запад је гајио отпаднике у појединим државама и њих користио у неоколонијалним походима, који су се увек догађали под неким питомим именом и лажним разлозима. Утолико је значај Генерала Солејманија већи – управо због разобличавања и праве природе оних који су увек иза терористичког деловања – то су они које данас зовемо “колективни Запад”. Овде се не ради само о географском западу, него и о многим државама које су потчињене западном (нео)колонијализму – језгро колективног Запада чине државе западне континенталне Европе, острвље Велике Британије, а у новије време и Сједињене државе, које су се претвориле у бесног пса англосаксонског света. 

 

Велика Британија, Холандија, Француска и Белгија су окосница западног хегемонизма и колонијализма. Ове државе су окупирале, пљачкале и користиле поједине регионе света – за изазивање сукоба, стварање кризних жаришта и за одвлачење пажње од тога да се ради о запоседању држава зарад њихове систематске пљачке и коришћења њихових територија за друге окупационе пројекте.

 

Од почетка масовне експлоатације нафте и природног гаса, Иран је на мети “арогантних сила”, како их је назвао Врховни верски вођа Ирана, Али Хаменеи. 

 

Израз “Блиски исток” је колонијални израз за регион Западне Азије и први пут је употребљен у британском Форин офису, 1896. године. Сâм израз указује на бахатост и намере западних, пре свега англо-саксонских политичара и дипломата, који се према овом региону односе искључиво као према изворишту природних ресурса, чија је експлоатација требало, пре свега, да буде на корист западноевропских пљачкаша. Западне колонијалне државе су имале израз и Далеки и сто – и даље га имају, користи се за Кину и регион Јужне Азије. Ова два израза указују на приватизацију географије од стране западноевропских пљачкаша, који су географију заменили изразима за близу и далеко, у зависности где се која држава налази у односу на континенталну Западну Европу и британско острвље. 

 

Западна Азија је постала једна од главних тачака, која је колективном Западу, тј. западним пљачкашким државама служила за више сврха – за пљачку природних ресурса, за пресецање комуникације између континенталне Европе и Азије, за спречавања веза Русије са топлим морима. Поред Западне Азије, за све ове ствари им служи и Балкан. Када планови арогантних сила у Западној Азији крену по злу, оне се окрећу Балкану, где такође производе кризе и пљачкају природна богатства. А, када им на Балкану крене по злу, онда се труде да направе неред на Кавказу. 

 

Западна Азија је посебно значајна за арогантне силе и због савеза са ционистичким ентитетом, који никада не би ни био створен да није било британске окупације Палестине. Данас ционистички ентитет у савезништву са арогантним силама производи сукобе, јер једино у таквим условима може да постоји. Поред произвођења сукоба, злоупотребљавају се међународно право и међународне институције. 

 

Након Исламске револуције у Ирану, 1979. године, арогантне западне силе су изгубиле важно упориште за производњу лудила и хаоса, а до оркестрираног рата у Сирији, западне силе су, ипак, имале уигране механизме, преко којих су спроводили окупационе и хегемонистичке планове. Међутим, те планове у Сирији су прво пореметиле снаге Кудс, којима је командовао Генерал Касем Солејмани, а касније и Русија. Савез сиријских оружаних снага, јединица Кудс и руских војних снага ангажованих у Сирији, довео је до стабилизације стања у Западној Азији, али и на Кавказу. Данас то можемо последично да видимо преко ситуације на Балкану и у Украјини – арогантне силе своје плаћенике из региона Западне Азије пребацују у Украјину. Упориште муџахедина и исламских секташа (вахабија) је још од рата деведесетих остало на Балкану. Сада је више него јасно да терористе организују и обучавају арогантне западне силе и ционистички ентитет. Исти образац је коришћен и деведесетих на Балкану, као сада у Украјини. 

 

Генерал Солејмани је поред ратничких и војних вештина показао и вештине стратешког мишљења и особине државника, што и јесте особина припадника КИРГ, посебно снага Кудса, које делују изван Ирана, али за интересе Ирана. Оно што је, такође, важна особина мученика Хаџ Касема је људска несебичност, саосећајност и брига за друге. Док је био командант снага Кудса, Хаџ Касем се заветовао да ће један дан у месецу посвећивати неком ратном инвалиду. Одлазио би у Наџафабад у околини Исфахана и тамо бринуо о ратном инвалиду – прао му је одећу, пратио га до тоалета, чистио му кућу. Када је ратни инвалид преминуо и постао мученик, Хаџ Касем је одредио свог изасланика да оде у Наџафабад на сахрану и да након сахране обави све мученикове необављене послове. 

 

Без обзира на зло, против кога се Хаџ Касем свакодневно, читавог живота борио , та борба није утицала на његову самилост према другима, на његову људскост и доброту. Један од најважнијих разлога вероватно лежи у његовој безрезервној вери у Бога и одлучности да, чак и у најсуровијим биткама на бојном пољу не одустане од основних принципа вере и Исламске револуције. То се може видети и у његовом тестаменту. У делу тестамента, у коме се обраћа својим саборцима, он каже: 

 

“Браћи из Револуционарне гарде и Армије,

 

Желим д се обратим кратком речи мојој драгој, самопожртвованој браћи из Сепаха и Армије. Нека главни критеријум за именовање команданата буду храброст и моћ управљања кризама. Природно, не спомињем велајет, јер велајет није компонента Оружаних снага, већ је основа за опстанак Оружаних снага. Овај услов је неприкосновен. 

 

Друга ствар је благовремена спознаја непријатеља, његових циљева и политике и благовремено доношење одлука и деловање. Ако се било шта од тога изведе са закашњењем, то ће озбиљно утицати на вашу победу.” 

 

Хаџ Касем је био посвећен свом народу, држави, својој браћи из Сепаха и свим људима у Западној Азији. Добро је препознао и лоцирао проблеме и непријатеље у читавом региону и умногоме допринео гашењу жаришта, које су произвеле арогантне силе, како би пљачкале државе и успостављале своју хегемонију. Њихове лажи и обмане је разобличио, а својој браћи из Сепаха је у аманет оставио своја искуства и савете за даље успехе за потпуну елиминацију присуства арогантних сила у Западној Азији.“

 

Иранолог, преводилац и истраживач г. Александар Драговић, водитељ вебинара, осврћући се на искуство превођења књиге о генералу Солејманију „Наш благословени пријатељ“, испитао је структуру књиге у осам целина, које су распоређене као етапе мученичког живота. И из сваке етапе тог мученичког живота исказао је садржаје и успомене које показују изузетне људске и личне особине тог великана и прочитао делове тестамента страдалог генерала.