У среду 22. маја у просторијама Пасторалног центра Папа Иван Добри у Београду одржано је прво у низу од три вечери пројекта „Културни кафе“ на тему „Верски идентитет“, уз сарадњу и учешће Културног центра Амбасаде Исламске Републике Иран. у организацији одржано је прво у низу од три вечери у оквиру пројекта „Културни Кафе“.

 

Сврха ове серије састанака сте да се изнесу мишљења следбеника различитих религија о културним, верским, идентитетским и духовним питањима. Организатори овог скупа су Покрет фоколара, Институт за студије културе и хришћанства и Културно друштво „Гајрет“ из Београд, као и Одељење за сарадњу са црквама и културним заједницама Министарства правде Републике Србије. Идеја о кафеу културе настала је из дугогодишње сарадње, као и рада и програма Института за студије културе и хришћанства.

 

На овом састанку, г. Амир Пурпезешк, саветник за културу Амбасаде Ирана, осврћући се на болни инцидент пада хеликоптера у коме су страдали председник Исламске Републике Иран и његови сарадници, рекао је: „Пошто у овим данима и овим часовима ирански народ испраћа и оплакује губитак свог вољеног и популарног председника и његових блиских сарадника, искористићу прилику да одам почаст овим драгим нам државницима.“

 

У свом обраћању Пурпезешк је истакао да су религија, духовност, побожност и јединство суштински део идентитета Иранаца. Религија је имала и још увек има посебно место у иранској култури, а доласком ислама у Иран и његовим прихватањем од стране Иранаца, ово питање је постало још израженије.

 

Утицај религије на све аспекте индивидуалног и друштвеног живота Иранаца током векова јасно је видљив у књижевности, уметности, архитектури, популарној култури, обредима и церемонијама итд. У том погледу постоје многе сличности између Иранаца и Срба.

 

 

Посетиоци су такође имали прилику да чују и гђу Амру Халиловић, која је уводећи посетиоце у тему верског идентитета, нагласила: „Култура је основни чинилац једног друштва. Једно друштво трајаће све док буде трајала његова култура. Генерације се могу мењати али све док кроз вене чланова друштва буде текла та специфична култура у њима ће постојати јединствен социјални и културни идентитет. Религију као саставни део културног идентитета треба посматрати искључиво на тај начин“.

 

Као представник Покрета фоколара, г. Иштван Месарош, је у уводном делу рекао нешто више о самом пројекту, истакавши да је његов основни циљ „наш допринос овом свету који лута, тражећи слободу, срећу и мир је управо сведочење о Богу, Његовој љубави“.