Одржан округли сто „Духовност, правда и политика у савременом свету: Поновно разматрање мишљења и наслеђа имама Хомеинија“ поводом тридесет шесте годишњице смрти Имама Хомеинија
Округли сто „Духовност, правда и политика у савременом свету: Поновно разматрање мишљења и наслеђа имама Хомеинија (р.а.)“ поводом 36. годишњице смрти оснивача Исламске Републике Иран одржан је 3. јуна 2025. године у сали Скупштине града Београда, уз присуство групе стручњака из области културе, друштвених активиста и заинтересованих грађана. Семинару су присуствовали и представник Градског већа Београда Владимир Трајковић, отправник послова иранске амбасаде Мехди Абади, и шеф канцеларије патријарха Порфирија.
У овом округлом столу учествовали су Муна Јусуфсепахић, виши стручњак за исламске науке и директорка Удружења „Креативна актив жена“, Бобана М. Анђелковић из Међународног евроазијског покрета Москва/Београд, Миодраг Јевтић, пуковник Војске Србије и бивши ректор Универзитета одбране Републике Србије, професор др Милош Лабан, политички аналитичар, и Амир Пурпезашк, саветник за културу Исламске Републике Иран у Србији.
Муна Јусуфспахић, виши стручњак за исламске науке и директорка Удружења „Креативна актив жена“, рекла је у свом излагању:
„Имам Хомеини је био много више од државног вође - био је прави ментор свог народа и шире. Савладавајући бројне науке - од етике и филозофије до јуриспруденције - оставио је за собом богато интелектуално наслеђе које обухвата више од 40 дела у различитим областима.
Као пионир и просвећена личност свог времена, имам Хомеини је отворио пут каснијим покретима за права жена у исламском свету својим револуционарним идејама о једнаким правима, достојанству и активној улози жена. Успешно је спојио аутентичне иранске и исламске традиције са прогресивнијим ставовима према женама, показујући да се поштовање традиције може помирити са прогресивним променама.
Имам Хомеини је позивао на пуно учешће жена у друштвеном, политичком и економском животу оспоравајући конвенционалне норме. У говору из 1979. године изјавио је: „Ислам никада није био против ослобођења жена, али јесте против корупције.“ У пракси, имам Хомеини је подржавао образовање жена, њихово учешће у политици, па чак и њихову улогу у одбрани земље.“
Бобана Анђелковић из Међународног евроазијског покрета Москва/Београд истакла је:
„Имам Хомеини је покушао да пробуди и просвети народ који је Запад, посебно Енглеска, пљачкао и оробљавао. Прекретница у његовој борби против шаховог режима догодила се 1963. године, када је предавао у богословији, што је довело до његовог прогонства из земље. Имам је био личност без икакве подршке са Истока или Запада, борио се сам, па чак и када је био далеко од своје домовине, настављао је да буди народ апелујући на духовни дух који је био присутан у њему, и тражио од њих да не забораве Бога и да имају чврсту веру и поверење у Њега. Иако је био ван Ирана, његово присуство се осећало у земљи и био је у стању да пробуди народ и покаже му ко је на његовој страни. Рекао је народу да Бог не мења ништа ни у једном народу осим ако то сами не желе.“
Миодраг Јевтић, пуковник војске и бивши ректор Универзитета одбране, у свом говору је рекао:
„Ајатолах Хомеини је изузетна историјска личност не само за исламски свет, већ и за целу људску заједницу. Борио се против владе Мохамада Резе Пахлавија коју је подржавао Запад и због тога је патио, био је затворен и протеран из Ирана. Провео је 15 година у егзилу. Пахлави је желео да вестернизује Иран. У великој мери се ослањао на Сједињене Државе, Велику Британију и западне земље. Нафтним ресурсима управљале су западне компаније. Имам Хомеини (р.а.) је о револуцији рекао: „Друге револуције су биле повезане са Истоком или Западом. Али иранска револуција је била заснована на исламу и није зависила ни од једне силе осим од Бога.“
Ајатолах Хомеини је желео поносан и независан Иран, било са Истока или Запада. Желео је да природни ресурси припадају иранском народу, а не да се тргују у иностранству по било којој цени. Његова револуција је била револуција против сиромаштва народа и против неколико богатих владара зависних од Запада.
Имам Хомеини је дубоко веровао да се световна и духовна власт у држави не смеју раздвајати како се не би занемарио духовни развој обичног човека.“
Професор др Милош Лабан, политички аналитичар, у свом излагању је рекао следеће:
„Земље упадају у невоље када им није стало до религије, религиозности и духовности. Сви сукоби којима данас сведочимо заправо су сукоби између локалних сила и демона Запада, укључујући Енглеску,“ и додао: „Многи детаљи и чињенице су нам скривени. Иранско-ирачки рат, који је за нас увек био питање, данас је постао јасан да је то била битка између добра и зла; борба против режима који су подржавали демони Запада.“
Нагласио је да морамо бити будни; ако постоји проблем у било ком делу света, трагови Запада су несумњиво видљиви у њему.
Позивајући се на изјаву покојног индијског лидера Махатме Гандија, приметио је: „Ако се две рибе боре у углу океана, будите сигурни да је тамо присутна злокобна сенка Енглеске.“
Лабан је даље наставио: „Они покушавају да униште религију и духовност у земљама као што су Иран, Србија и Русија. Иран и Србија имају сличну судбину. Запад покушава да окупира умове и мисли народа и покушава да наметне своје корумпиране идеје нама и другим народима света као пут ка напретку, изврсности и спасењу човечанства.“
Амир Пурпезешк, културни саветник Исламске Републике Иран у Србији, у свом излагању је рекао:
„Једна од темељних карактеристика покрета имама Хомеинија, у поређењу са другим светским револуцијама, јесте његов изразито духовни карактер.
Након ренесансе на Западу, људски живот био је подељен на две сфере: секуларну и сакралну. Прва је означена као област људског деловања и земаљског поретка, док је друга дефинисана као сфера светог и трансцендентног. Ова дихотомија довела је до постепеног раздвајања духовности и политике, чиме је религија потиснута из јавног простора и удаљена од друштвених токова.
Маргинализација религије у политичком и друштвеном животу није била ограничена само на Запад, већ је захватила и исламски свет, укључујући Иран, где је попримила још екстремнији облик. Ова маргинализација манифестовала се кроз различите облике напада на религију и вернике — оно што је шах називао „црном реакцијом“. У таквом друштву, побожност је често била исмејавана и сматрана знаком заосталости.
Имам Хомеини је у двадесетом веку био заговорник јединства духовности и политике. У његовом учењу сакрална и секуларна сфера су нераздвојне, а духовна оријентација, лично усавршавање и духовни пут не представљају препреку за активно учешће у политици и друштвеном животу
Током ере Пахлавија, мешање у политику сматрано је противречним духовности, светости и побожности. Кроз све своје институције секуларна држава је настојала да доследно спроведе раздвајање политике од религије и духовног живота.
Имам Хомеини овако описује тадашњу ситуацију: „Када се усталио слоган о одвајању религије од политике, а фикх (исламска правна наука) је у очима неупућених сведен на лична и обредна питања, исламском правнику више није било дозвољено да изађе из тог оквира и укључи се у политичка и управљачка питања.“
Током 1970-их, у периоду формирања и врхунца борби иранског народа под вођством имама Хомејнија, одсуство духовности и ерозија верских и моралних вредности били су снажно изражени.
Разумевајући савремене услове и стварност, имам Хомеини закључује да корен свих невоља и неморала лежи у једностраним погледима, хипотезама и решењима која нису усклађена са свим аспектима људске природе. Одатле је веровао у то да се духовност не сме занемарити, јер је она кључ за превазилажење проблема.
У таквим околностима, имам Хомеини (нека му се Бог смилује) оживео је политичку школу ислама. Према тој школи, политика у свим аспектима планирања политичке власти треба да буде прожета духовношћу, моћ утемељена на етици, а етички принципи доследно поштовани.
Имам Хомеини (нека му се Бог смилује) имао је дубоку и свеобухватну визију духовности, етике и правде. Ове три темељне вредности биле су снажно присутне како у његовом личном животу и понашању, тако и у његовим политичким и друштвеним погледима.
Имам Хомеини је, пре свега, био духовњак (ариф) и исламски правник (факих). Духовност није тражио само у личним обредима и побожности, већ и у самом срцу друштвеног и политичког живота.
Имам је духовну спознају – ирфан – извео из сфере повучености и усмерио је ка друштвеној одговорности. У својим писмима и тестаменту непрестано је истицао значај духовног усавршавања, моралне будности и богобојазности.
За имама Хомеинија етика није представљала искључиво личну ствар, већ темељ целокупног исламског друштва. Његове изразите моралне врлине – попут скромности, једноставног живота, стрпљења и постојаности – остале су непромењене и током његовог вођства, исто као и у ранијим фазама његовог живота.
Са политичким притисцима се носио стрпљиво и смирено, сматрајући да је етика неизоставан део политике, и наглашавајући да без етике политика води у корупцију. То је нешто што се јасно види у понашању и мрачном досијеу светских владара, како у савременој историји, тако и данас.
Из перспективе имама Хоменија, друштвена правда представља један од кључних стубова теорије „Велајат-е Факих“ (вођство врховног правника) и система Исламске Републике. По његовом мишљењу, главни циљ успостављања исламске власти јесте спровођење правде у друштву, заштита потлачених и пружање подршке сиромашнима и немоћнима.
У учењу имама Хоменија, остварење правде није могуће без вере и побожности. Зато, истинска правда произилази из духовног и моралног друштва, и без духовности правда се неће остварити. Објашњавајући разлику између исламске и других власти, он је, поред друштвене правде наглашавао и значај духовности, истичући да све светске власти теже искључиво материјалним и економским аспектима правде и не настоје да развијају људску духовност; док се у исламском учењу истовремено наглашавају оба аспекта, где су правда и духовност нераздвојни.“
На интернет порталу Скупштине града Београда, осврћући се на овај округли сто, стоји:
„Члан Градског већа Владимир Трајковић присуствовао је данас, у име Града Београда, округлом столу под називом „Духовност, правда и политика у савременом свету – поновно разматрање мишљења и наслеђа имама Хомеинија”, у организацији Иранског културног центра и Међународног евроазијског покрета – Москва/Београд.
Град Београд је пружио подршку овом традиционалном скупу који је организован поводом 36. годишњице од смрти имама Хомеинија, покретача исламске револуције у Ирану.
На скупу је разматрано Хомеинијево духовно и интелектуално наслеђе, као и његов критички поглед на савремени међународни поредак, а као кључне компоненте политичког погледа имама Хомеинија истакнуте су духовност и политика, правда, независност и суверенитет, демократија, поштовање закона, културне вредности, оживљавање народног идентитета, одбрана потлачених и сиромашних широм света.
Догађају су, између осталих, присуствовали представници Иранског културног центра, Међународног евроазијског покрета – Москва/Београд и Центра за друштвену стабилност.“
Оставите коментар.