Поводом 8. марта, Међународног дана жена, Удружење „Женска снага и напредак ЦЕСЛАЈА“, Удружење „Креативна актив жена“ и Институт за студије културе и хришћанства, у сарадњи са Одсеком за међународне културне односе жена и породице Организације за исламску културу и комуникације и Културним центром Исламске Републике Иран у Србији, одржали су трибину на тему „Улога образовања у расту и развоју жена“ у петак, 7. марта 2025. године у Свечаној сали Скупштине општине Савски венац у Београду.

 

На овој трибини, која је одржана уз присуство саветника за културу Амбасаде ИСламске Републике Иран у Србији Амира Поурпезашка, групе грађана Србије и друштвених активиста у области питања жена, излагале су мр Светлана Прошевски, председница Удружење „Женска снага и напредак ЦЕСЛАЈА“, Муна Јусуфспахић, директорка Удружење „Креативна актив жена“, и Данијела Марковић, испред Института за студије културе и хришћанства, док је излагање проф. др Фатеме Ебрахими, шефица Одсека за међународне културне односе жена и породице Организације за исламску културу и комуникације, прочитала је госпођа Виолета Прошевски, потпредседница Српског друштва пријатеља Ирана.

 

У наставку преносимо излагања гђе Јусуфспахић и гђе Ебрахими:

 

 

„Замислимо време као реку. Непрестано тече, носи са собом све што је у њему, не осврће се, не застаје. Неко у тој реци гради мостове – користи време да ствара, учи, шири добро. А неко стоји на обали, гледа како пролази и тек на крају схвати да је остао празних руку.

 

Алах нам у сури Ел-Аср поручује да је човек на губитку. Сваки инсан, мушкарац и жена, ако само посматра ток времена, а не користи га за нешто вредно. Али нису сви губитници. Не они који верују – јер вера даје сврху. Не они који чине добра дела – јер оно што учинимо остаје и након што нас време однесе. Не они који једни другима препоручују истину – јер истина је светло које осветљава пут и нама и другима. И не они који препоручују стрпљење – јер ниједна велика промена не долази преко ноћи.

 

А када говоримо о образовању, правима жена и једнаким могућностима, управо су то темељи који могу учинити да не будемо на губитку. Јер шта је већа истина од знања? И шта тражи више стрпљења од борбе за праведност?

 

Данас, иако живимо у времену највећег напретка, образовање није једнако доступно свима. Милиони девојчица широм света и даље немају право на школовање. И није само реч о сиромашним земљама – чак и у нашем друштву, жене се суочавају са препрекама: од недостатка подршке за високо образовање до неједнаких прилика на тржишту рада.

 

Али хајде да будемо искрени – проблем није само у спољним препрекама. Некада су препреке у нашим главама, у друштвеним нормама које нас уче да жена треба да буде скромна, не превише гласна, да јој није место у науци, у праву, у лидерству. А зар нам Алах није дао разум и знање свима подједнако? Зар није вера та која ослобађа човека, а не ограничава га?

 

Ако знамо да је незнање један од највећих узрока неправде, онда је јасно – знање је пут ка промени. И то не само знање које чувамо за себе, већ знање које делимо, подучавамо, ширимо.

 

Гледали смо кроз историју како су жене које су биле образоване, које су знале своје право место, мењале друштва. Муслиманке научнице, правнице, лидерке – од Фатиме ал-Фихри, која је основала први универзитет на свету, до модерних активисткиња које се боре за праведније друштво. Оне су пример како вера и знање иду руку под руку.

 

Али знање није довољно само по себи. Потребна је храброст да се говори истина. Да се захтева праведност. Да се мења менталитет, да се васпитавају нове генерације које неће постављати питање да ли жена има право да учи и напредује, већ како јој омогућити да оствари свој пуни потенцијал.

 

И зато не смемо заборавити – прва наредба коју је Алах објавио била је „Учи!“ Образовање није само право, већ и дужност. А није то само верска обавеза. Члан 10 Устава јасно каже да свако има право на образовање, а држава је дужна да га омогући. Међународни закони потврђују исто, али упркос свим тим правно заштићеним принципима, милиони девојака широм света остају без школе, присиљене да се рано удају и оснују породице, пре него што су добиле прилику да остваре своје снове.

 

Дакле, шта нам је чинити? Време пролази. Ми бирамо – да ли ћемо бити они који су на губитку или они који користе време за добро?

 

Да ли ћемо бити они који ћуте пред неправдом, или они који једни другима препоручују истину и стрпљење? Да ли ћемо стајати на обали и гледати како време пролази, или ћемо градити мостове знања, правде и напретка?“

 

 

„Поздрав, мир нека је с вама.

 

Веома ми је драго што имам прилику да изнесем своје гледиште о значају образовања жена и његовом утицају на њихов развој и просперитет. Основа исламског погледа на развој и напредак темељи се на сагледавању човека. Ислам сматра човека дводимензионалним бићем; бићем овог и будућег света, због тога се истински напредак заснива на исправној и дубокој спознаји самог себе и укључује материјални и духовни раст и изврсност; одатле се образовање, с циљем самоосвешћивања сматра првим важним кораком и поступком сваког човека, а посебно жене. Када жене постану свесне свог истинског људског идентитета, онда неће дозволити да буду искоришћене као објекти зарад туђег задовољства. Стицањем знања, наука и вештина, као и очувањем урођене богомдане природе, оне ће увећати своје стечено достојанство. Ислам је повезао људско достојанство и вредност са развојем и напретком, па би први и најважнији циљ образовања жена требало да буде њихова самосвест о свом људском достојанству и правима и одговорностима које имају. Самосвесне жене, с обзиром на потенцијалне таленте које им је Бог дао, могу да остваре своје таленте и да свесно и ефикасно играју своје улоге кроз формално и неформално образовање. Ако узмемо у обзир три важне области - индивидуалну, породичну и друштвену, жене би у све три области требало да се окористе предностима образовања како би могле правилно да остваре своје улоге и напредују. Данас смо сведоци томе да се у различитим друштвима поклања све већа пажња формалном образовању и унапређењу женске науке и технологије. У Исламској Републици Иран, девојке тренутно чине више од 60 одсто укупне студентске популације, а око 33 одсто жена су професори на универзитетима. Приступ знању и корист од њега дала им је веће способности и могућности да остваре своју улогу у друштву, култури, политици, уметности, спорту, и у областима као што су право и правосуђе.

 

Овде, наравно, морамо нагласити да се под образовањем не подразумева само наука и технологија, већ сматрамо да жене морају добити формално и неформално образовање у свих релевантним областима. Поштовани, данас виртуелни простор има важну улогу у формалном и неформалном образовању и не треба га занемарити. Кроз виртуелни простор жене у Србији и Ирану могу да помогну једне другима у промовисању важног циља образовања. Осим тога, морамо приметити да остварење оптималне улоге у породици захтева да жене, као њени стубови, науче и стекну неопходне вештине за правилно вођење породице и свих њених послова што подразумева и добре узајамне односе са својим супружником и децом. Данас, више него икад, женама је потребна едукација о томе како се правилно суочити са савременим изазовима у породици. Свесна и способна мајка и супруга могу помоћи свим члановима породице и друштва да напредују и развијају се. Према томе, раст и напредак друштва зависи од раста и напретка жена, а раст и напредак жена зависи од правилног образовања и унапређења њихове свести и способности.

 

Са надом у свет са много самосвесних, способних и успешних жена.

 

На крају, желела бих да се захвалим уваженом аташеу за културу, г. Пурпезешку.

 

Такође, желела бих да упознам гђу Прошевски и гђу Муну, и свима вама желим пуно успеха.

 

На крају, желим да изразим своју спремност да у сарадњи са вама, одржим радионицу на тему образовање жена. У циљу едукације и оснаживања жена у неколико земаља сам држала радионице о самоспознаји, умрежавању и решавању женских проблема, као и радионице везане за породицу, уметничке радионице итд., које су наишле на одличан пријем.“