У име Бога

 

Вебинар: Личност и мисао имама Хомеинија (р.а.)

 

У организацији Амбасаде Културног центра ИР Иран у Београду, Културног центра ИР Иран у Босни и Херцеговини и Теолошког факултета Универзитета у Техерану одржан је вебинар под насловом "Личност, мисао и дело имама Хомеинија (р.а.)". 

 

На вебинару који је одржан двојезично, на енглеском и српском језику, о различитим аспектима личности и мисли имама Хомеинија говорила је осам излагача, и то по један из Ирана, Црне Горе, Хрватске и Босне и Херцеговине и четири из Србије: Рашид Хасанпур, амбасадор Исламске Републике Иран у Србији, др Махмуд Ваези, универзитетски професор и декан Теолошког факултета Универзитета у Техерану, госпођа Бобана Анђелковић, новинарка и представница Међународног евроазијског покрета у Србији, Горан Арсић, православни теолог, преводилац и публициста из Врања, др Муамер Халиловић, истраживач Центра за исламске науке Ком у Београду, др Ведран Обућина, теолог и доктор политичких наука са Универзитета у Ријеци у Хрватској, др Неџад Дрешевић, Клуб црногорско-иранског пријатељства из Црне Горе и мр Рефик Разић, истраживач исламских наука из Сарајева.

 

Рашид Хасанпур, амбасадор Исламске Републике у Србији, рекао је: „Покушаћу да изнесем неке тачке са аспекта спољне политике. Актуелна спољна политика Исламске Републике Иран заснива се на политичким идејама имама Хомеинија, оснивача Исламске револуције. У биполарном свету у којем не доминира ни источњачки ни западни дискурс, имам Хомеини је потлаченим људима и ослободилачким покретима показао трећи пут и разоткрио империјалну природу социјалистичког и капиталистичког блока. Ни источни ни западни дискурс није независтан дискурс у доношењу одлука и противљењу доминацији, и не само да је противречан дијалогу, интеракцији и сарадњи, као и успостављању односа заснованих на једнакости и међусобном уважавању, већ и подстиче овакво понашање."  

 

Др Ваези, декан Теолошког факултета Универзитета у Техерану, у свом излагању се осврнуо на улогу имама Хомеинија и четврту светску парадигму: „У друштвеној димензији, фундаменталне вредности према имаму Хомеинију биле су засноване на два стуба - рационалности у индивидуалној и друштвеној димензији, и епској духовности која је настала из кур'анских учења, предања и животне историје шиитских имама. Кроз ова два стожера, духовност у виђењу имама Хомеинија издвојила се од виђења других теоретичара и мислилаца. Веза између духовних принципа у виђењу имама Хомеинија идеолошки је била укорењена у учењу Кур'ана. Ова учења немају само вербални аспект и могу се опазити у духу свих компоненти природе. Заправо, ова духовност, као четврти светски талас или парадигма, је лепа, вредна дивљења и извор наде за све људе, без обзира на врсту њихових погледа и ставова."

 

Др Неџад Дрешевић, бивши посланик у црногорском парламенту, као грађанин је говорио о томе како се још као студент упознао са именом покојног имама и покретом за ослобођење: „Иранска револуција није била ограничена само на Иран, из тог разлога је наишла на отпор и противљење западних колонијалних сила, али ју је ирански народ, упркос свим овим проблемима, подржао. Похвално је што је народ Ирана и поред свих ратова, санкција и притисака показао пожртвованост и што није изневерио свог имама, а то показује да ова земља има најбоље људе на свету и да је народ свестан да су им санкције подариле самодовољност."

 

О личности и животу имама је рекао: "Захваљујући свом знању, мудрошћу, мишљу и понизношћу, за имама Хомеинија се заинтересовао сваки члан друштва и он их је на крају својом писаном опоруком подсетио на то како треба исправно живети. Иако су се, нажалост, у исламском свету интензивирали ратови и спорови, надамо се да ће се остварити део имамовог пута и идеја."

 

Рефик Разић, професор филозофије из Босне и Херцеговине, рекао је: „Мисао имама Хомеинија је током читавог његовог живота зрачила исламском универзалношћу и никада се није могла сместити у локалне оквире. Био је истакнути правник, филозоф, мистик и политичар, али је политичка димензија његове личности познатија од других."

 

Он је додао да гностичка дела имама Хомеинија настоје да покажу хармонију између шеријата, хакиката и гностицизма. Познато је да се верска и друштвено-политичка димензија ислама ослања на његове дубље филозофско-мистичне димензије.

 

Госпођа Бобана Анђелковић, новинарка и представница Међународног евроазијског покрета у Србији, описала је имама Хомеинија као оличење теоријске и практичне мудрости, стратега за обнову независности и чувара духовности иранског народа. Она је рекла да је „Исламска република“ инспирација за многе народе и владе, а разлог за арогантне нападе колективног Запада на Иран лежи у томе што је Исламска Република Иран модел и један од стубова мултиполарног света.

 

Др Ведран Обућина, професор на Универзитету у Ријеци у Хрватској, рекао је: „Мудрост и знање имама Хомеинија као верског ауторитета и његова склоност гностицизму дали су му драгоцену прилику да сагледа питања одвојено од свакодневних политичких борби." У свом излагању др Обућина се осврнуо на две главне идеје проистекле из Имамовог живота: Прво, повратак религије у политику: "Револуционарна моћ имама Хомеинија и његових савезника била је да промене друштвени систем и политичку акцију у исламским владама. Показао је снагу верског идентитета и веровања. Многи покрети на Блиском истоку, у Африци и Азији, засновани на социјализму, западном облику демократије и националном ослобођењу, одмах након Исламске револуције су схватили да је ислам, у ствари, оквир који их одржава. Исламска револуција и успон Исламске Републике не могу се ни на који начин посматрати без изузетне харизматичне улоге имама Хомеинија. По мишљењу свих историчара, он је један од судбински одлучујућих фактора двадесетог века и његове истинске револуције. Он је првенствено био исламски учењак и гностик, филозоф, теолог, револуционар и политичар који је до смрти својом харизмом и ауторитарношћу одређивао судбину Иранаца."

 

Он је додао: Политичка идеја позната као "велајат-е факих" је укорењена у шиизму, али са једним револуционарним обртом. Зато се Исламска Република не може назвати теократском владом. Понекад му се погрешно приписује као нешто негативно, Исламска Република садржи демократске елементе, али се не може сматрати демократијом. Структура власти је исламска, али власт није религиозна. Има елементе ауторитарности, али није тоталитаризам, а што је најважније, систем Исламске Републике је остварен уз помоћ свих слојева друштва и из тог разлога је и успео."

 

Друга Имамова идеја је борба против тираније, и она је уско повезана са првом идејом. По имаму Хомеинију, борба против такве репресије је морално питање. Људи имају велику моралну дужност да подстичу на добро и забрањују зло. У савременој политици, тежиште на моралу је потпуно нестало, и то у мери да се више нико не пита зашто оно више не постоји. Хомеинијево размишљање у борби против репресије је порука која превазилази и Иран и ислам. То је порука свим нацијама, заједницама и појединцима."

 

Др Муамер Халиловић, главни и одговорни уредник научног часописа Ком, изнео је пет различитих модела теорије Вилајат ал-факих, након сафавидског раздобља: модел султаната наклоњеног улеми (модел доминантног султана и факиха саветника); модел споредне или паралелне власти факиха (модел ограниченог старатељства факиха); модел конститутивног султаната; модел високог савета улеме који бира и одређује султана; модел исламске републике.

 

Након теоријске и историјске анализе сваког од понуђених модела, главни и одговорни уредник научног часописа Ком истакао је да је модел исламске републике модел владавине у којем се идеја републике на веома занимљив начин имплементира на платформу исламског верозакона. Није у питању ни традиционални теократски модел власти, који је кроз историју био подложан многим злоупотребама, нити је у питању западна модерна демократија у којој је искључиво мерило квалитета власти и државне структуре - резултат избора.

 

Горан Арсић, православни теолог, публициста и преводилац из Врања, рекао је: „За Иран сам се заинтересовао кроз музику, књижевност, филм и културу. Ја долазим из Врања, града који је културолошки веома сличан Ирану." У наставку свог излагања, г. Арсић је поменуо личне и друштвене карактеристике имама  Хомеинија и указао на различите димензије његове личности. "Био је филозоф и мистик и живео је једноставним животом, божанска философија која га је красила била му је дарована Одозго", рекао је.

 

"Имам Хомеини је у правом смислу те речи био ајатолах или знак Божији и никада, до последњих тренутака свог живота, није занемарио обожавање Бога." Он је имамову поруку назвао спасоносном поруком за сва људска бића.  Имам је позвао људе света да се суоче са неправдом чији су узрок политичари и богаташи.

 

У другом делу свог говора, г. Арсић је имама назвао потомком Ехли бејта рекавши да је схватио интересовање људи за имама и Ехли бејт током свог ходочашћа у Кербелу и Неџеф током месеца мухарема. Тада су се милиони људи из целог света, млади и стари, мушкарци и жене, који су дошли су на ходочашће слили у једну јединствену реку.