Дан 13. раџаб по исламском календару (14. јануар) у исламском свету ‎се обележава као годишњица рођења Имама Алија, а у Ирану и као Дан очева.

 

Али или Алија, пуним именом Али ибн Абу Талиб (Мека, око 600. – Куфа, ‎‎28. јануара ‎‎661.), четврти муслимански калиф и последњи у низу тзв. ‎праведних калифа по ‎сунитском гледишту, односно први имам и ‎директни наследник исламског посланика ‎Мухамеда за све шиитске ‎правце.

 

Био је син Абу Талиба и Фатиме бинт Асад, отац ‎Хасана, Хусеина и Зајнабе, ‎супруг Фатиме Захре, те Мухамедов рођак и зет. ‎Од 656. до 661. године ‎‎(од 35. до 40. године по хиџри), мање од пет година, владао је првом ‎‎муслиманском државом тј. Рашидунским Калифатом. Али ужива високу ‎репутацију и ‎има велик значај код свих муслимана.‎

 

Када је Мухамед први пут јавио о божјем надахнућу Али је имао ‎‎10 ‎година. Веровао је Мухамеду и почео је да верује у ислам и чврсто ‎је ‎стајао уз Мухамеда током кажњавања муслимана у Меки.‎

 

Када се са хаџилука враћао у Медину Мухамед је 10. марта 632. ‎одржао ‎говор у коме је нагласио да је Али његов наследник.

 

Након Мухамедове смрти, док је Али био заузет верским обредима ‎око ‎сахране, група муслимана окупила се у Сакифи и, након ‎међусобних ‎савета око избора Посланиковог наследника, коначно ‎положила заклетву ‎првом калифи Ебу Бекру.‎

 

Али је тека након смрти Османа, трећег калифе, постао калифа. Међутим он је ‎‎у 63. години живота убијен је у атентату у граду Куфи док је држао ‎‎јутарњу молитву у џамији. Убиле су га Хариџије, муслиманска секта ‎која ‎се успротивила његовом прихватању арбитраже у спору против ‎Муавије, ‎војсковође и зачетника Омајадске династије, који је желео да ‎га свргне са ‎власти.‎

 

Два Алијева сина са Фатимом су Хасан ибн Али и Хусеин ибн Али. ‎Хасан ‎није прихватио калифат да не би изазвао крвопролиће, док се млађи ‎‎Хусеин одазвао позиву становника Ирака да их ослободи неправедних ‎‎намесника и погинуо у борби код Карбале у Ираку. Хасан је обожаван ‎од ‎шиита као други имам, а Хусеин као трећи имам.‎

 

Остали Алијеви потомци који потичу од ових имама називају се шерифи ‎или ‎сеједи, што означава племенито порекло. Мухамедови потомци су ‎‎поштовани и од сунита и од шиита. Многи познати муслимани тврде да ‎воде ‎порекло од Мухамеда.‎

 

Али је аутор дела „Стаза речитости“ (Нехџ-ул-белага) у коме се ‎налазе ‎његове изреке, политички говори и савети верницима о ‎смерном и ‎богобојазном животу. Сматра се да је он установитељ ‎арапске граматике, а ‎чувени Ебу Ел Есвед Ел Дуали био је његов ‎ученик.‎

 

Али је важио за изузетно мудрог и правичног човека. Многе од његових изрека универзалне су и ванвремене, те се могу применити и у данашње време:

 

- Похлепа је стално ропство.‎

- Нема богатства као што је образовање и нема сиромаштва ‎попут ‎незнања.‎

- Нека ти твоје дело буде твој пријатељ, а жеља непријатељ.‎

- Уколико вам узвишени Бог подари благодат, захвалите, а ‎уколико ‎вас искуша са тешкоћама, будите стрпљиви.‎

- Уистину никад нећеш стићи до онога што желиш, осим ако ‎будеш ‎стрпљив према ономе што желиш.‎

- Када год код неког угледаш добар морал, очекуј од њега и ‎‎остале врлине.‎