Калаге, познат и као батик, техника је украшавања тканине која је 2010. године, односно 1389. године по иранском соларном календару, уписана као нематеријално културно наслеђе покрајине Источни Азербејџан.
Ова техника, распрострањена и у другим земљама, сматра се једним од најстаријих поступака штампања на тканини. Њена примена у изради марама и других одевних предмета одражава укус и умеће мајстора Источног Азербејџана, посебно округа Оску.
Оску, који се у изворном тексту наводи као место удаљено 250 километара јужно од Табриза, од давнина је познат као средиште ове технике. Сматра се да калаге у њему има традицију дужу од пет стотина година. Поједини производи локалних радионица имају верне купце и у суседним земљама.
Шта је штампа калаге?
Калаге је посебан поступак бојења тканине у којем се најчешће користе биљне боје, добијене од броћа, катанца, коре нара и куркуме.
Некада се припремала мешавина листова винове лозе, каустичне соде и глине, којом су се прекривали поједини делови тканине. Ова лепљива смеша учвршћивала је тканину и припремала је за бојење.
После бојења тканина се прала. Делови заштићени смешом задржавали су првобитну боју, док се боја везивала за незаштићене површине. Зато се ова техника назива и резервном штампом, односно штампом уз заштиту делова тканине од боје.
У Ирану се заштитна смеша традиционално припремала од овчијег лоја, чистог пчелињег воска и сирове биљне смоле сакиз. И данас се користи у традиционалним радионицама, под називом „уље калаге“.
Поступак израде
Први корак је потапање тканине у млаку воду. Трајање зависи од њене врсте и састава, а поступак се наставља док се средство којим је тканина апретирана не раствори.
Тканина се затим ставља у разблажен раствор стипсе како би боље примала боју. После тога се суши и равна.
За отискивање се користе мотиви израђени на дрвеним печатима. Они могу представљати арабеске, облике из природе, цвеће и биљке или апстрактне композиције.
Мајстор обично више пута понавља исти отисак и комбиновањем различитих облика ствара складну целину. Ради лакшег руковања, печати се причвршћују за дрвене дршке, које им додају тежину и омогућавају равномеран притисак на тканину.
Заштитна смеша се топи и одржава топлом на извору топлоте. Печат се умаче у њу, а затим прислања на тканину. Ова фаза назива се отискивање печатом.
Да би се нанесени мотиви учврстили, тканина се ставља у раствор стипсе, а потом качи да се осуши. Осушена тканина потапа се у боју која ће образовати њену подлогу.
Након тога поново се обрађује раствором стипсе и суши. Са обе стране поставља се папир, па се тканина загрева пеглом. Топлота отапа заштитну смешу, коју папир упија, и мотиви постају јасно видљиви.
Преостала масноћа уклања се додатном обрадом у растварачу, попут бензина, а затим прањем водом и сапуном. На крају се тканина простире на отвореном, у хладовини, да се осуши.
Особености калаге штампе
Посебној лепоти ових тканина доприноси употреба природних боја. Мајстори Источног Азербејџана спајају живе и привлачне тонове у композиције које одражавају њихову стваралачку машту и плене поглед посматрача.