Табриз има бројне традиционалне занате, али ниједан по слави не достиже његово тепихарство. Табриски теписи са својим јединственим мотивима од давнина привлаче пажњу и познати су широм света.
Њихова историја сеже далеко у прошлост. Извесно је да су се у Табризу теписи израђивали пре сафавидског раздобља, односно пре XVI века. Ипак, управо у том периоду, са општим процватом тепихарства, њихова производња доживела је брз развој.
Подршка овом занату допринела је обогаћивању мотива и ширењу трговине у нове крајеве. Табриски тепих постао је драгоцена роба, цењена и на владарским дворовима.
Особености табриског тепиха
Разбој
Табриски теписи израђују се на вертикалним разбојима. Насупрот томе, поједине номадске заједнице користе хоризонталне разбоје, који су погоднији за преношење.
Ткач обично седи на дрвеној дасци испред разбоја и везује чворове према припремљеном предлошку или композицији коју има у мислима.
Димензије
Најтраженије димензије табриских тепиха су 2 × 3, 2,5 × 3,5 и 3 × 4 метра. Некада су се чешће израђивали и у другим величинама, док се данас предлошци и разбоји углавном прилагођавају овим трима форматима.
Последњих година распрострањенија је и израда округлих и многоугаоних тепиха. Ипак, оно што се код табриског тепиха нарочито истиче јесу свежина боја и њихове живописне комбинације.
Мотиви и композиције
У савременој производњи велика пажња посвећује се разноврсности композиција. Међу најпознатијима су мостоувфи, арабеске са средишњим медаљоном, арабеске са угаоним украсима, медаљонске композиције, рибљи мотив познат и као херати, вазе, минахани, дрвеће, фигурални прикази, вртови и сцене лова.
Композиције су обично густе и богате детаљима, са мало празног простора. Табриски теписи издвајају се међу персијским теписима великом разноврсношћу мотива и богатством колорита.
Начин израде и структура ткања
Главна особеност тепиха из области Азербејџана јесте употреба турског чвора. У Табризу се он везује помоћу кукице, док се код многих других иранских тепиха чворови изводе непосредно прстима.
Велика густина ткања доприноси трајности и финоћи тепиха. Турски чвор омогућава прецизно извођење ситних детаља. Поред тога, кратко подшишан флор чини мотиве јаснијим, а границе између боја израженијим.
Због кратког флора табриски теписи тањи су од појединих других персијских тепиха. На додир су мање меки и могу деловати чвршће и помало грубо.
Основа је обично памучна, а потка вунена. Као и код многих других иранских тепиха, после реда чворова провлаче се две потке како би се повећале чврстина и отпорност тканине.
Потке се затим сабијају алатком званом „дафтин“, чиме се постижу збијеност и уједначеност ткања. Посебним маказама одсецају се сувишни крајеви флора.
У новијим радовима више пажње посвећује се прелазима између светлих и тамних тонова. Они мотивима дају дубину и чине их још изражајнијим.
Бордура табриског тепиха
Персијски теписи обично имају бордуру која уоквирује средишњу композицију. И табриски тепих има такав оквир, али његов изглед зависи од замисли дизајнера и ткача.
Поједине бордуре састоје се од три траке: две уже бочне и шире средишње. Свака је испуњена посебним мотивима. Понекад делови главне композиције прелазе у бордуру, повезујући средишње поље са његовим оквиром.