Земља је један од најважнијих природних елемената у човековом животу. Човек ју је користио за узгајање биљака, изградњу станишта и израду предмета, а током историје непрестано је проширивао могућности њене употребе. Међу занатима који се заснивају на обради земље, грнчарство је једно од најстаријих и има дугу традицију у свим цивилизацијама.
Међу традиционалним занатима грнчарство има посебну вредност јер је кроз историју чувало трагове културног и уметничког изражавања. Керамички предмети сачувани из прошлих цивилизација данас су један од најдрагоценијих извора за упознавање њиховог начина живота и веровања. У свакој области овај занат поприма особености културе у којој се развија.
Ипак, последњих деценија, са све широм употребом савременог прибора и посуђа, употреба грнчарије опада, а сам занат губи некадашњи значај. Са истим изазовом суочава се и грнчарство Јужног Хорасана, где се традиционална производња данас одржала само у појединим селима. Једно од њених средишта јесте село Шахзиле, у округу Хусф, у којем се овај занат негује на посебан начин.
Село Шахзиле — положај и историјат
Село Шахзиле, познато и као Махдије, налази се тридесет километара западно од Бирџанда. Састоји се од два одвојена, али међусобно блиска дела, која се називају „Дех“ и „Махале“.
Према старом предању које преносе мештани, један шах је, пролазећи кроз село, био привучен обиљем воде и зеленим вртовима, па је наредио да се ту зауставе и извесно време боравио у њему. Од тада је село названо Шахзиле, што значи „место шаховог боравка“.
Поред грнчарства, у селу су некада цветали израда традиционалне обуће гиве, ткање и обућарство. Данас се мештани баве земљорадњом, сточарством и производњом опеке, а уз то одржавају и поједине традиционалне занате, попут грнчарства и ткања.
Особености грнчарства Јужног Хорасана
Грнчарство подразумева мешање глине са водом, њено обликовање и печење. Посматрано тако, поступак делује једноставно, али у различитим крајевима поприма посебне одлике и развија се у разноврсне облике.
Грнчарија Јужног Хорасана која се израђује у Шахзилеу позната је по употреби традиционалних алата и грнчарског кола које се покреће ногом. Производи су углавном неглазирани, мада се понекад користе и ручно припремљене глазуре.
Грнчарски предмети из Шахзилеа великих су димензија и најчешће служе као ћупови и глинене пећи за печење хлеба. Израђују се искључиво за практичну употребу, па немају наглашену декоративну улогу. Зато су украси на њима сведени на малобројне урезе и жлебове.
Глини се додају песак, слама, људска коса и животињска длака како би предмети били издржљивији и отпорнији на пуцање. Становници Јужног Хорасана искуством су установили да су одређене врсте земље погодније за израду употребних предмета.
Земља из околине Шахзилеа која се користи у грнчарству садржи релативно висок удео соли. После мешања са водом садржај соли додатно се повећава, а готов производ добија беличасту боју. Управо та боја издваја грнчарију Шахзилеа од производа других области.
Целокупна производња одвија се на традиционалан начин. Чак су и алати који се користе у различитим фазама обраде ручно израђени.
Грнчарство у Шахзилеу има традицију дугу приближно четири стотине година. Због физичке захтевности сматра се мушким занимањем, али жене помажу у појединим пословима, попут паљења и загревања пећи.
Грнчарски уметник
Упис грнчарства Јужног Хорасана у национално наслеђе
Грнчарство Јужног Хорасана уписано је 1395. године по иранском соларном календару, односно 2016–2017. године, на Националну листу нематеријалног културног наслеђа Ирана, у оквиру досијеа „Традиционална знања и вештине грнчарства села Шахзиле“.