Претпоставља се да су прве људске рукотворине настајале од земље и воде, као најдоступнијих природних материјала. Зато се грнчарство може посматрати као умеће које прати човека од најранијих времена.
Налази указују на то да израда глинених посуда потиче из времена пре приближно четрнаест хиљада година, још пре развоја земљорадње. У почетку су људи обликовали посуде утискивањем удубљења у грумен глине или слагањем глинене траке у спиралу која се постепено подизала. Развојем техника и проналаском алата попут грнчарског кола настале су нове вештине и могућности обликовања.
У Ирану грнчарство има историју дужу од десет хиљада година, а током археолошких ископавања откривени су и алати повезани са овим занатом, међу њима грнчарска кола.
У различитим крајевима земље ова уметност добијала је посебна обележја, у складу са локалним укусом и доступним материјалима. Тако су се у покрајинама Хамадан, Јазд, Исфахан и Источни Азербејџан поједини градови издвојили као значајна грнчарска средишта.
У Источном Азербејџану један од најважнијих центара је Кузеконан. Умеће његових грнчара уписано је 2011. године, односно 1390. године по иранском соларном календару, на листу нематеријалног културног наслеђа Ирана.
Где се налази Кузеконан?
Кузеконан се налази у округу Шабестар, у западном делу покрајине Источни Азербејџан. Од Табриза, покрајинског средишта, удаљен је седамдесет пет километара, а од града Шабестара дванаест километара. Подручје Шабестара на северу се пружа до планина Мишоудаг, а на западу до Бандар Шарафханеа.
На падинама северно од Кузеконана налазе се поља лала и дивље рабарбаре, као и налазишта камене соли високе чистоће. Просечна надморска висина града износи 1.421 метар.
Кузеконан има око пет хиљада становника. Значајан део бави се пољопривредом. Међу главним производима су житарице, нарочито пшеница и јечам, затим поврће, тикве и пасуљ, као и трешње, јабуке, кајсије, брескве, смокве, крушке, бадеми и ораси.
Ипак, грнчарство остаје једно од главних занимања. О томе сведочи и име града: „Кузеконан“ означава људе који израђују крчаге.
Значај грнчарства Кузеконана
Грнчарско умеће чувано је међу становницима Кузеконана током многих нараштаја и представља важан део њиховог културног наслеђа. Остаци старе керамике пронађени у граду потврђују дугу традицију овог заната.
Очување традиционалних поступака огледа се и у употреби једноставних геометријских украса. Део посуда користи се у природном облику, без глазуре.
Ипак, током ископавања у Саборној џамији Кузеконана пронађени су и глазирани предмети. Поједини стручњаци уочавају њихову сродност са тиркизним плочицама Плаве џамије у Табризу, подигнуте пре око шест стотина година.
У Кузеконану су откривени и остаци више великих ћупова, од којих је сваки могао да прими приближно сто литара воде. Њихови зидови били су дебљи од шест центиметара. Ови налази сведоче да су становници града у прошлости познавали посебне поступке израде великих глинених посуда.
Данашњи мајстори најпре ручно месе и припремају глину, а затим обликују посуде на колима која се покрећу електричном енергијом или традиционално, ногом. Предмети се потом пеку у пећи како би добили потребну чврстину. У зависности од намене, поједини се глазирају плавом, зеленом, окер и другим бојама.
Захваљујући практичној намени, грнчарски производи Кузеконана присутни су у готово сваком локалном дому. Међутим, последњих година опадање интересовања за глинено посуђе донело је тешкоће овом занату, који се у локалном говору назива „кузе чилик“, односно грнчарство.
Један од изазова је и опасност од губитка аутентичности: у настојању да привуку више купаца, мајстори понекад преузимају поступке и стилове из других крајева, потискујући сопствену традицију.