Једна од особености иранских традиционалних заната јесте употреба локално доступних сировина. Иранске занатлије су током векова научиле да материјале који неупућенима могу изгледати бескорисно претварају у практичне и корисне предмете.
У јужним иранским покрајинама, чији су услови погодни за раст палми, влакна овог дрвета користе се у различитим занатима. Урмина палма има толико примена у животу становника јужног Ирана да ниједан њен део не остаје неискоришћен нити се сматра отпадом. Плетење севенда један је од заната повезаних са овим дрветом, а најраспрострањеније је у покрајини Хормозган.
Сировине и поступак плетења севенда
Севенд је врста асуре која настаје слагањем палминих стабљика једне уз другу и њиховим повезивањем танким ужетом, такође исплетеним од палминог лишћа. Користи се за покривање кровова кућа, као подна простирка и као заклон од сунца. Последњих година све чешће служи и за украшавање различитих простора, попут ресторана и смештајних објеката.
За израду севенда потребни су једноставни материјали и помагала: поред палминих влакана, користе се дрвена даска, камење и вода. Зелене палмине гране, које се одсецају крајем лета, најпре се излажу сунцу да се осуше. Тиме се олакшава одвајање листова од стабљика.
После сушења и уклањања листова, стабљике се потапају у воду на двадесет четири часа како би омекшале. Мештани их називају „пиш-хорма“. После намакања лако се раздвајају на траке, које се увијањем претварају у ужад познату као „чилек“.
Ужад се затим оставља на сунцу да се осуши, а потом удара посебном дрвеном даском како би се уклонили сувишни делови. На крају се помоћу неколико каменова одређује ширина севенда и приступа његовом плетењу.
Севенд углавном плету мушкарци, и то на отвореном. Локалне занатлије Хормозгана најчешће раде уз њиве и палмињаке, а не у радионицама. Понекад се посао обавља и заједнички. Иако се овај занат сматра претежно мушким, у њему учествују и жене, којима се обично поверава израда ужади чилек.
Историјат и особености севенда
Плетење севенда спада међу најраспрострањеније традиционалне занате Хормозгана. Његово тачно порекло није познато, али се процењује да има традицију дужу од хиљаду година.
Поједини историчари сматрају да је човек прве подне простирке направио преплитањем биљних влакана. Те простирке биле су налик асурама. Палмино лишће и влакна, захваљујући савитљивости и погодности за плетење, убрајају се међу најраније сировине за њихову израду.
Иако су током векова откривени други материјали и поступци за производњу сличних предмета, ове простирке задржале су своје место у свакодневном животу. Знање и вештина њиховог плетења преносили су се усмено и практичним радом, из нараштаја у нараштај.
Севенд је потпуно природан производ, у чијој се изради не користе индустријски алати ни материјали. Зато се може сматрати примером повезаности људског живота и стваралаштва са природом.
Лаган је, лако се преноси и пере. Захваљујући својствима материјала, прљавштина се са његове површине уклања једноставним прањем, без средстава за чишћење. Отпоран је на влагу и сунце, а може послужити и као зидни украс у дому.
Упис плетења севенда у национално наслеђе
Знање и умеће плетења севенда уписани су 2019. године, односно 1398. године по иранском соларном календару, на Националну листу нематеријалног културног наслеђа Ирана, као наслеђе покрајине Хормозган.