Сликање на полеђини огледала, најлепши мотиви у служби иранске архитектуре

Сликање на полеђини стакла једна је од уметности које су у Иран стигле из европских земаља. Временом се прожимало са другим иранским уметностима, стварајући нове облике уметничког изражавања и нове технике. Једна од њих јесте сликање на полеђини огледала, које се сматра огранком сликања на полеђини стакла.

Сликање на полеђини огледала — одлике и историјат

Порекло сликања на полеђини огледала треба тражити у сликању на полеђини стакла. Ова уметност стигла је у Иран у доба Сафавида, током XVI и XVII века, упоредо са уметничком ренесансом у Европи. У европским земљама примењивала се првенствено као вид архитектонског украшавања, па је и у Ирану убрзо нашла место међу украсним елементима здања.

Ирански уметници су је постепено прилагођавали сопственој уметничкој традицији и усклађивали са домаћим техникама. Њено повезивање са ајине-каријем, уметношћу украшавања огледалима која се примењивала у ентеријерима раскошних иранских здања, довело је до развоја сликања на полеђини огледала у служби архитектуре.

Врхунац ове уметности може се видети у здањима из доба династија Афшарида и Занд, из XVIII века. Постоји више тумачења њене тадашње распрострањености. Према једном од њих, услед недовољно развијених техника израде огледала, њихова површина није била потпуно глатка и стварала је изобличене одразе. Осликавањем су се ти недостаци прикривали.

У техничком погледу, сликање на полеђини огледала не разликује се од сликања на полеђини стакла, осим што је најпре потребно уклонити материјале употребљене у изради огледала — живу, минијум и антикорозивни премаз — како би стаклена површина постала доступна за осликавање. Тиме се поступку додаје још једна фаза, која знатно повећава његову сложеност. Уметник мора да ради изузетно пажљиво и прецизно, јер чак и одступање од једног милиметра од првобитног нацрта може оштетити огледало и упропастити читав рад.

У овој уметности примењују се различити мотиви иранске уметничке традиције, укључујући тазхиб, односно декоративну илуминацију, сликање религиозних ликова, мотиве цвећа и птица и калиграфију. Главни естетски елемент представља богатство употребљених боја. Осликана огледала треба да допуњују унутрашње уређење здања, па уметник бира мотиве и боје у складу са целокупним простором.

При осмишљавању и извођењу мотива уметник има велику слободу и може да примени најразличитија решења. Понекад композиција заузима готово целу површину огледала, остављајући само у угловима глатке делове који одражавају слику. Такви примери нарочито су присутни међу раним радовима из доба династија Занд и Афшарида.

Још једна одлика ове уметности јесте израда по наруџбини: свако дело настајало је према жељама власника куће и особеностима његовог дома. Осликана огледала уграђују се у зидове, стубове и таванице, а могу имати и улогу самосталне слике. Можда управо зато поједини стручњаци истичу смирујући утисак који ова уметност ствара у иранским ентеријерима. Сматрају да, захваљујући својствима огледала и одбијању светлости, мотиви изведени на њему остављају снажнији утисак на посматрача.

Захваљујући свакодневној употреби огледала, ова уметност је у једном раздобљу иранске историје била веома распрострањена. Међутим, пошто огледало у савременој архитектури више нема некадашњу улогу декоративног елемента, изгубила је пређашњи процват.

До пре неколико деценија постојала је опасност да сликање на полеђини огледала потпуно нестане. Ипак, захваљујући залагању специјализованих установа за истраживање и уметничко образовање, данас је признато као академска уметничка дисциплина. Основан је и специјализовани музеј посвећен очувању сликања на полеђини стакла.

Алати и материјали за сликање на полеђини огледала

Прва фаза рада подразумева уклањање слојева нанетих приликом израде огледала. У ту сврху употребљавају се средства попут киселине, алкохола и ацетона. Понекад се слојеви уклањају и стругањем оштрим предметима, али такав поступак може оставити нежељене огреботине и упропастити завршни рад. У наредним фазама изводи се одабрани мотив, а затим се наносе боје и осликава композиција.

Упис сликања на полеђини огледала у национално наслеђе

Сликање на полеђини огледала уписано је 2019. године, односно 1398. године по иранском соларном календару, на Националну листу нематеријалног културног наслеђа Ирана.