Вештине древног ткања тепиха из Фарса

Ткање тепиха је једна од старих рукотворина Ирана. Овај занат је у сваком делу ове земље, у зависности од географије и обичаја тог региона, претрпео одређене промене. Један од региона Ирана који овај традиционални занат изводи на посебан начин и нуди специјалне производе је Фарс. Вештине ткања тепиха у покрајини Фарс, која је једна од најстаријих покрајина Ирана, уписане су као нематеријално културно наслеђе Ирана у УНЕСКО.

 

 

Покрајина Фарс је једна од највећих покрајина Ирана и налази се на југу земље. Због присуства наранџастих дрвећа и старог обичаја ткања тепиха, ова покрајина је позната као „регион наранџе и бергамота“. Око трећина становништва ове покрајине чине номадска племена која се баве узгојем стоке. У овим племенима, ткање тепиха је било распрострањено од давнина. Јединствене вештине Кашкаи и Фарса у ткању тепиха донеле су светску славу тепиху из Фарса и учиниле га сувениром ове покрајине.

 

Историјски подаци показују да вештине ткања тепиха у Фарсу имају 1200-годишњу историју. Најстарији документ у вези с тим пронађен је у списковима имовине ризнице Харуна ал-Рашида (халифе Абасидске династије који је владао око 800. године нове ере). На овим списковима налазе се имена неких производа као што су тепих халифе, хиљаду јерменских тепиха, пет стотина тепиха природних и три стотине тепиха са дезеном из Шемшана.

 

 

Теписи из Фарса су током историје претрпели бројне промене у дизајну и начину ткања, али се њихове заједничке карактеристике могу обухватити следећим:

• Просечна тежина

• Меканост и деликатност

• Доминирање не превише светлих боја

• Постојање руба који може имати до седам слојева

• Доминирање угаоних узорака над заобљеним

• Постојање тканих трака у стилу ћилима, у плавој, црвеној и храстовој боји, посебно у старим теписима.

• Постојање три спојена ромба (бергамота) у средини тепиха, са празним угловима.

 

Иако се ткање тепиха практикује широм Ирана као занат, тепих из Фарса има неке посебне карактеристике које га разликују од других региона Ирана: нити тепиха из Фарса су потпуно од овчије вуне, а ако се користи свила, она се не боји. Због тога је оригинална боја тепиха увек видљива. У целој покрајини Фарс, само у неким планинским пределима као што су Дараб, Абадех, Фарагех, Еклид и неки делови Нејриза, где се ткају фини и прецизно израђени теписи, користе се памучни нити за основ и попречну нит.

 

Уопштено, теписи се ткају са две попречне нити, али у неким регионима се тепих тка са једном попречном нити, која се зове „габех“. Ови типови тепиха су веома лагани због стила ткања, али су веома издржљиви.

 

Још један тип тепиха који се тка у Фарсу су „гелим“ и „џаџим“. Боје које се користе у овим нитима су веома разноврсне и омогућавају ткачу да створи разнолике и живописне узорке. Џаџим се обично тка са танким линијама и пругастим узорцима.

 

 

Покрајина Фарс има високе планине и релативно умерену климу. Номадска племена покрајине се током лета и зиме селе ради исхране своје стоке и у овом сталном селидбеном животу, живе са природом. Због тога, лепота пејзажа ове покрајине, која је повезана са животом номада, изражава се у узорцима који се користе у ткању тепиха. Већина узорака који се користе у ткању тепиха из Фарса стварају се интуитивно, без претходног дизајна.

 

Због сталне селидбе номада, оквири за ткање се премештају са једног места на друго. Дакле, током израде тепиха, оквир се може неколико пута променити и прилагодити. Обично се тепих који је завршен зове „дастур“, односно шаблон, и користи се као образац за почетак израде других тепиха. Да би постојао обрасци за поновну инсталацију оквира, увек је доступан један тепих као пример.

 

Фине вештине ткања и суптилни савети и трикови у њему, изводе жене номада и преносе се са генерације на генерацију.

 

 

Стручњаци су поделили узорке који се користе у теписима Кашкаија у две категорије:

• Традиционални узорци који имају геометријске облике и ткају се без готовог дизајна,

• Симетрични узорци који су дизајнирани и изведени на симетричан начин.

 

У општој класификацији, теписи из Фарса се деле у 10 категорија, од којих свака има своје поткатегорије. Овде се наводе само главне категорије:

1. Слике птица и дизајн птичјих глава

2. Биљни обрасци

3. Батаан обрасци

4. Животињски мотиви

5. Дизајн елемента сунчевог точка

6. Разни цветни узорци

7. Узорци звезда

8. Карирани узорци

9. Назубљене рибе и шаре листова

10. Дијамантски мотиви са четворокраким низовима

 

 

Теписи из Фарса се и даље ткају традиционалним методама. Укупно постоје два главна метода за ткање ових тепиха: „лул“ и „тахт“. Већина Кашкаија номада тка тепихе методом „лул“ или „полу-лул“. Теписи ткани методом „тахт“ су мекши и када се распрше на земљи, не изгледају много равни.

 

Ткачи из Фарса, за разлику од већине региона Ирана, користе хоризонталне оквире. Међутим, последњих година, са ширењем радионица за ткање, уведени су и вертикални оквири. Поред тога, за разлику од раније, употреба интуитивних дизајна се смањује.