Новогодишње зеленило

Као знак благослова и изобиља у Новој години, а који спада у неизоставне обичаје овог празника је новогодишње зеленило, односно младице или изданци пшенице, сочива или других житарица који су нешто раније стављају у неки суд и чекају да проклијају и озелене и такве се стављају на новогодишњу трпезу.

Обичај узгајања младица за Нову годину везује се за повратак Џамшида, након што је поразио ђавола, на бесплодну земљу без биљака и дрвећа, и каже се да је тог дана свако посадио по једну шаку јечма. Од тада се ова традиција усталила и уочи сваке Нове године људи у својим домовима саде седам врста житарица у седам посуда. Они посматрају раст сваке биљке како би на основу тога добили сазнање о добрим и лошим последицама њеног узгајања у Новој години.

У ери Сасанида, постојао је обичај да се 25 дана пре Нове године на 12 стубова од сирове глине у двору засади 12 врста житарица. Изданке су брали шестог дана месеца фарвардина и разбацали их по двору, и сакупљали их тек на дан Мехра, 16. фарвардина. Што је нека врста више напредовала, сматрало се да ће њен узгој и производња у тој години бити обилнији. Данас се изданци чувају до тринаестог дана Нове године када се бацају у текућу воду.

Ово зеленило је симбол плодности и среће у земљорадничком животу. На појединим трпезама се нађе по три врсте овог зеленила пшеница, јечам и кукуруз које се постављају у част три главна обележја заратустријанске вере: хумат праведна мисао, хукхта праведна реч и хварш праведно дело.