Мортеза Мотахари (1920-1979)

Мортеза Мотахари рођен је 1920. године у селу Фариман надомак града Машхада. Након основног образовања кренуо је у теолошку школу у Машхаду, где је провео четири године изучавајући верске науке и проучавајући арапску граматику и синтаксу, логику, јуриспруденцију и принципе вере. Након тога је похађао Теолошку академију у Кому и 15 година изучавао толошке науке и исламску филозофију код великих учитеља као што су ајатолах Боруџерди, Сејед Мохамед Мохакик Дамад и Сејед Мохамад Хоџат. У међувремену, 12 година је био ученик имама Хомеинија (р.а.) и изградио је своју интелектуалну и духовну личност учествујући на часовима етике. Године 1951. похађао је часове Аламеа Мохамеда Хосеина Табатабаија и ту изучио Ибн Синину филозофију и материјалистичку филозофију. Након тога, одржао је своју духовну и научну везу са Аламеом Табатабаијем све до његове мученичке смрти.

 

Уз своју озбиљност и истрајност у учењу исламских наука и филозофије, Мотахари није био несвестан политичких и друштвених питања Ирана и био је у контакту са опозиционом групом поклоника ислама. Године 1953, након што се преселио у Техеран, почео је да предаје у школи Сепахсалар (данас Средња школа Шахид Мотахари). Такође је у свој програм укључио и наставу у Марви школи верских наука, која је трајала до три године пре његове мученичке смрти. Истовремено је ушао у универзитетску средину као место за предавање савремених наука, и на основу свог уверења да се повезује са факултетски образованом класом и тамо шири ислам, предавао је на Теолошком факултету и исламским студијама више од 20. година. Током овог периода написао је неколико дела, од којих је најзначајније „Принципи филозофије и методе реализма“ у четири тома. Године 1961. објавио је збирку етичких приповедака „Истините приче“ која је 1965. године добила награду Националне комисије Унеска.

 

Средином 1960-их година окренуо се политичком деловању у виду предавања и објављивања мисли против шаховог режима. Уочи победе Исламске револуције отпутовао је у Париз и на састанку са имамом Хомеинијем добио је задатак да формира Револуционарни савет. Коначно, 1. маја 1979. године, Мохамад Али Басири, један од чланова милитантне опозиционе групе Фуркан, га је убио хитцем из пиштоља. 

 

Мотахари је за собом оставио више од 50 дела, укључујући „Хусеинов еп“ у три тома, „Познавање исламских наука“ у четири тома, и егзегезу поетског коментара Мула Садрине „Трансценденталне теозофије“ Молахадија Сабзеварија под називом „Шарх-е-Манзуме“.

 

У његову част, датум његове мученичке погибије, 12. ордибехешт по иранском календару, проглашен је Даном учитеља и обележава се у читавом Ирану једнонедељним свечаностима.