Може се говорити о личним одликама и индивидуалним карактеристикама мученика Солејманија, овог изузетног човека, што би заузело огроман простор. Био је храбар, верник. Био је одговоран, ризиковао је, био је паметан и мудар.Кад год би осетио да нешто треба или може да се уради, иступио би напред. Никада није оклевао нити прекидао започето, никада га није морила сумња. Такве личне одлике, којих је било много, красиле су његову личност.

 

Најважније од свега била је његова искреност и особина да му није било стало до властитог имена и угледа и тога да га људи знају, јер није био као други. Искреност је веома важна, и ја сматрам да је управо та искреност узроковала да Свемогући Бог овако одговори. То су овосветски одговори. Јер ово поштовање, величање, похвала и слично, то су овосветске награде мученику Солејманију. Међутим, награда која следи на будућем свету, а до које наши умови и наш разум не могу да допре, далеко је већа од ових речи које уопште можемо да срочимо или помислимо, али оно што видимо на овом свету, то је награда за искреност.

 

Његова личност одликовала се честитошћу и духовном прочишћеношћу; био је честит, истинољубив и отворен  човек. Иако је био укључен у компликована питања политичке природе, стално је напредовао, обављао послове и, такође, обављао добре послове, али је истовремено био и искрен, отворен и неко ко не зна за превару и лукавство. То је тако важно, и тако је било у сваком одељењу где је радио. То су сада личне карактеристике, и оно од чега у овом случају можемо имати користи јесте да погледамо и створимо ове квалитете у себи. Уколико их немамо, хајде онда да пробамо да их изградимо у нама самима. Да будемо истински одговорни, искрени, да истински радимо за Бога и да будемо часни и поштени.

 

 

 

 

Један део чине његове професионалне карактеристике, односно рад на терену. Видимо да се сада све више ослања на напоре мученика Солејманија у супротстављању ИСИС-у, било у Ираку или Сирији. Заиста, ИСИС је била и још увек је куга, а мученик Солејмани је храбро ступио на ово поље, напредовао је, положио испит и користио све своје личне особине – од којих сам навео само неке  – и конкретно их применио, и тако сасекао у корену ту велику побуну која се свакодневно увећавала. Иако је ово било од великог значаја, то, ипак, није било важно дело мученика Солејманија, већ само једно од њих.

 

 

 

Данас на нашим просторима постоји појава коју смо назвали отпором; и овај отпор није само против ционистичког режима, [већ] и против утицаја великих арогантних сила. Наравно, на челу свих њих стоји Америка и велики сатана, али он није својствен само њој. И друге арогантне силе су такође тиранске, и овај отпор је усмерен и против њих.

 

 

 

Мученик Солејмани, са моје тачке гледишта и сагласно мом доживљају и осећању, удахнуо је нови дух овој групи отпора, отворио нови пут пред њом и опремио је и духовно и материјално.

 

 

 

Још једна ствар коју желим да кажем о мученику Солејманију је да он има много других изврсних особина. Сви они који говоре о њему треба да воде рачуна о томе да ове црте мученика Солејманија не постану натприродне. То су особина живог човека који се креће испред нас. Не треба замишљати да је тај положај недостижан; не, мученик Солејмани је био жив. И сада има живих људи за које нико не зна ко су и шта су. Ако им се пружи прилика и постану мученици, можда ће део онога што јесу бити откривен, познат и схваћен. Размислите о овоме.

 

 

 

Мученик Солејмани мора остати жив. Сви мученици морају да остану живи. Не смемо дозволити да их прекрије заборав. Мученик Сулејмани је један од најистакнутијих. Они морају да остану живи. Један део њиховог опстанка у животу је мој и ваш задатак.

 

 

 

 

Ви Американци недвосмислено сте објавили да сте убили нашег генерала, Солејманија; и тиме се поносите. Сами сте рекли да сте издали наређење.

 

Мученик Солејмани није био само национални, већ и регионални херој; сада нема потребе да говорим о његовој улози, о томе какву је огромну и неупоредиву улогу одиграо у решавању проблема неколико земаља у региону. Ви сте убили овог великог човека и његове саборца, попут мученика Абу Мехдија Мохандеса. Подржавали сте убице наших нуклеарних научника.

 

Наравно, починили су многа непријатељства, али због њиховог слепила, ирански народ је многа од тих непријатељстава неутралисао. Неки од ових инцидената су и даље са нама, нисмо их заборавили. Никада нећемо заборавити мучеништво Солејманија, нека знају то. Рекли смо нешто о овоме, остајемо при томе. То ће бити учињено у своје време, на свом месту, ако Бог да.

 

 

 

Неки наши мученици с љубављу су прижељкивали мучеништво, а Свемогући Бог је њихова срца обасуо светлом помоћу којег су увидели једну истину, а то је да су били заљубљени у достизање мучеништва. Мученик Солејмани је говорио: „Тумарам по пустињама тражећи мучеништво.“ Претили су му да ће га убити, а он је рекао да то тражи по пустињи, да иде по узвисинама и низијама не би ли га достигао.“Зар мени претите?!“

 

 

 

Данас је склоност људи ка револуцији и вери дефинитивно већа него што је била првог дана револуције. Ако неко жели да разуме склоност народа ка револуцији и борби, треба да погледа сахрану мученика Касема Солејманија. Његово раскомадано тело испратили су милиони људи. Револуционар, борац и муџахедин који је положио живот за Исламску Републику. Људи су га тако поштовали и указивали му почасти. Постоји још много таквих примера.

 

 

 

Западне силе су познате као диктаторске; данас су овим диктатурама додале нову црту, а то је медијска диктатура. На пример, није вам дозвољено да у виртуелном простору поменете име мученика Солејманија, јер ће га они сместа избрисати. У виртуелном простору који је под њиховом контролом, они не толеришу ни име ни слику мученика Солејманија.

 

 

Мученик Солејмани био је најнационалнија личност земље и најпознатије лице исламске заједнице  (01.01. 2022.)

 

Наш драги мученик, генерал Солејмани, доказао је да је могуће бити и најнационалније и најверскије лице земље.

 

Најнационалније лице. Одакле то знамо? Са његове сахране! Коју то заједницу таквог обима имамо током многих година револуције – која је ера огромних окупљања – попут милионске сахране мученика Солејманија? Ко је био на његовој сахрани? Нација, управо она. Нација се не може приказати опсенама; нација ове стварности заиста постоји. Десетине милиона људи сахранили су овог човека после његовог мучеништва. Дакле, он је најнационалнија личност.

 

Он је и најпознатије лице исламског глобалног умета (заједнице) јер у ове две године његово име и сећање на њега имају већи утицај у исламском свету. Име мученика Солејманија и сећање на њега непрестано се понавља и стално повећава у исламском свету. Сведоци смо тога, и без сумње, он је био оличење истине: „Има верника који испуњава завет да Алаху…“ (Куран, Савезници, 23).

 

 

 

Његова искреност; истинољубивост и искреност. Ако нема искрености, нема ни благослова. Чињеница да неко дело буде благословено је због његове искрености. Како разумети његову искреност? Тако што он уопште није тражио да буде виђен, чак је и најмањи делић бежао од тога да буде виђен. Бежао је од тога да буде виђен, али је испало тако да га сада види цео свет. Он је радио за Бога, није се претварао, није се хвалио. Прва овосветска награда коју му је Свемогући Бог дао за његову искреност била је десетомилионска сахрана. Ова сахрана била је прва награда за његову искреност на овом свету. Ова распрострањност  имена мученика Солејманија и његове личности, сећања на њега и његово име у свету, била је његова овосветска награда. За ове две године име мученика Солејманија помињало се хиљадама пута, што језицима људи, што њиховим перима. Ове године народ спонтано обележава помен на њега. А то је због његове искрености.

 

 

 

 

Једна од најистакнутијих чињеница је да је мученик Солејмани постао узор. Данас многи млади људи у исламском свету, посебно у овом региону – моје информације се односе на овај регион – жедни су хероја попут мученика Солејманија.  Они су данас жедни. Што се више објављује сећање на њега, то су они заинтересованији и жеднији за појавом оваквих хероја у својим земљама. Данас мученик Солејмани у нашем региону представља симбол наде и самопоуздања, симбол храбрости и кодекс издржљивости и победе.

 

Бог је тај који чини ове ствари, оне нису производ ничијих руку. Ми сами не бисмо били у стању да то учинимо. То је Божје дело.

 

 

 

Неко је рекао да је мученик Солејмани опаснији за своје непријатеље од команданта Солејманија. Он је исправно разумео, и то је истина. Они који су пре две године убили мученика Солејманија и мученика Абу Мехдија Азиза и њихове пратиоце мислили су да је посао тиме завршен, мислили су „погодили смо их“ и готово, то је то.  Погледајте њихов положај данас, погледајте каква је ситуација у Америци! Побегла је из Авганистана, а у Ираку је приморана да се претвара да одлази – наравно да браћа Ирачани треба будно да прате то – приморана је да каже да ће после овога играти улогу саветника. То значи признање да не жели и да не може да буде војно присутна тамо. Погледајте Јемен, погледајте Либан.

 

 

 

Струја против арогантних сила у региону, струја отпора у региону, креће се и ради просперитетније, свежије и са више наде него пре две године. У Сирији су се заглавили, ни тамо нема наде за њихову будућност. Ово су благослови ове драге крви, потлачене крви.

 

 

 

Преноси се од самог мученика како је једном приликом рекао да онај ко живи животом мученика, да ће постати мученик. И он је, заиста, тако живео, као мученик.

 

 

 

Према речима једног од његових старих пријатеља, десило се да је требало да се оперише унук једног од његових страдалих пријатеља. Солејмани је отишао у болницу и чекао стојећи на ногама док операција није завршена. Дечакова мајка је рекла: „Операција је завршена, иди и ради свој посао“, а он је одговорио: „Не, јер твој отац – то јест деда овог детета – је отишао и постао мученик уместо мене, зато ја сада стојим овде на његовом месту“. Стајао је тако док се дете није освестило, а онда је отишао. Тако се опходио према породицама мученика.

 

 

 

Према зликовцима и покварењацима се односио на један начин, а то значи исто према онима изван земље, као и према онима у земљи, на југу Кермана и у региону Џирофт. Оно што је радио тих година, моћ коју је показивао и одлучно и снажно кретање, били су такви да када би ушао у неко место, сам његов долазак био је довољан да сломи дух непријатеља.

 

 

 

И данас се тлачитељи боје његовог имена и сећања на њега. Погледајте како се односе према његовом имену у виртуелном простору. То је још једна казна, а још веће буђење за нас и одговорне у сајбер простору земље јесте да схвате шта треба да раде, да непријатељ не може да ради шта хоће и где хоће. Али, постојећи виртуелни простор света је под контролом тлачитеља. Они се плаше његовог имена и плаше се његовог ширења. Боје се да ће се умножити.

 

 

 

Мученик Солејмани је бесмртан, он је заувек жив. Они који су га убили, Трамп и њему слични, њихово место је на сметлишту историје и биће међу заборављенима у историји, али он је заувек жив. Мученик је овакав и његови непријатељи ће бити изгубљени. Ако Бог да, након што приме обрачун за оно што су радили на овом свету, биће изгубљени и сахрањени.

 

 

 

Ова погрешна калкулација Америке у њиховом рачунарском уређају се наставља, а пример за то је питање мучеништва нашег вољеног мученика, Сулејманија. Мислили су да ће се његовим убиством угасити велики покрет чији је он био представник и симбол. Ове године, на другу годишњицу Солејманијеве мученичке смрти, питамо се чије је дело био овај величанствени потез? Ко може да тврди да смо ми то урадили? То није било ништа друго до дело Божанске силе и Његове моћи.

 

У Ирану, изван Ирана, непријатељ није могао да предвиди овај величанствен покрет, овај израз јавне оданости и искрености према мученику Солејманију и не може да прорачуна оваква дешавања. Непријатељски рачунарски уређај је заиста и праведно немаран и покварен. Они не могу да спознају чињенице о Исламској Републици, онаква каква јесте. Како је рачуница постојећег стања била погрешна, такве ће бити и одлуке.

 

Истраживања не показују истину о иранској нацији; истину иранског народа показује сахрана мученика Солејманија. То су ствари које показују расположење иранске нације, каква су њихова осећања, каква је њихова унутрашњост. Потребна је арена величине и ширине Ирана и иранске нације која би могла показати истину ове нације и њену праву природу. Заиста, Солејманијева мученичка смрт била је историјски и чудан догађај,  нико није мислио да ће постати толики и да ће свемогући Бог благословити овај догађај како би верски и револуционарни идентитет народа био видан и очигледан свима. Под ковчегом мученика Сулејманија, ирански народ је дословно показао свој идентитет, показао своје јединство.

 

 

 

Иранска нација је у њему видела кристализоване културне, духовне и револуционарне вредности. Још увек је био жив и ишао је унаоколо, и то  сасвим нормално.  Себи није придавао никакав значај – видео сам да су га сликали на овим улицама и да су поносни на њега. Када је страдао, нису му само револуционари одали почаст и исказали поштовање, већ су то учинили сви делови друштва, чак и они од којих се није очекивало да испоље таква осећања према једном револуционарном елементу. Зашто? Зато што је био оличење иранских културних вредности.

 

С друге стране, имао је храброст и дух отпора, а храброст и отпор су иранске особине. Нискост, повлачење, пасивност и слично противни су нашем националном духу. Био је оличење храбрости и отпора; у то су се сви уверили и то видели. С друге стране, имао је такта и интелигенције; био је веома проницљив. Он је давно предвидео појаву наизглед религиозне струје која је наклоњена некој секти и противи се отпору, онда када ми је рекао да према ономе што види у исламском свету – поменуо је неке земље – формира се неки тренд. После неког времена настао је ИСИС. Био је паметна и интелигентна особа. У руковођењу пословима који су имали везе са државама и у које је сам био укључен понашао се мудро и са пуно такта. У то сам се сам осведочио. Стално смо разговарали о разним питањима. И то је, такође, једна од карактеристика својствених Ирану, једна од карактеристика културних добара наше иранске нације.

 

 

 

Мученик Солејмани је за живота, својим мучеништвом, победио ароганцију. То нису тврдње, то су ствари које су доказане.

 

 

 

За живота је победио ароганцију, због тога је амерички председник изјавио: „Потрошили смо седам билиона долара у Ираку и нисмо постигли  ништа“. Цео свет је прихватио да Америка није постигла своје циљеве у Ираку и Сирији – посебно у Ираку. Зашто? Ко је био активан у томе? Јунак овог дела био је Солејмани. Тако да их је победио за живота.

 

 

 

И после мученичке смрти поразио је непријатеље. Сахрана која је обављена у Ирану била је чудесна и незаборавна. Исто тако и милионска сахрана која је одржана у Ираку. Сахрањен је у Наџафу, у Багдаду, била је то чудесна милионска сахрана. Он и мученик Абу Мехди Ал-Мохандес сахрањени су заједно. Заправо, ова сахрана, а касније и комеморације, запрепастиле су генерале арогантних сила задужене за меки рат. Шта је ово било, шта је ово било?! – питали су се. Какав је то био величанствен акт који их је поразио!

 

 

 

Наравно, оно што се догодило током његовог мучеништва био је први тешки шамар Америци, а до тада је најважнији шамар Америци био овај огроман народни покрет који се десио. Међутим, тежи шамар била је победа софтвера над апсурдном хегемонијом ароганције. Ово је тежак шамар Америци које је морао да се зада.  Наша револуционарна омладина и наша верујућа елита морају да разбију ову арогантну хегемонију и ошамаре Америку; то је једно. Друго је да избаце Америку из региона, за шта је потребна храброст нација и политике отпора које то морају учинити.

 

~ ~ ~

 

Поводом пете годишњице убиства генерала Касема Солејманија, са циљем да се ода почаст личности овог славног мученика, а како би се следио пример „Заповедника срца“ и наставио његов пут, у жељи да српској јавности приближи његов живот, етику, карактер, богоштовље и искреност, Културни центар Амбасаде И.Р. Иран у Београду представља публикацију „Наш благословени пријатељ“ у преводу на српски језик.

 

Ова публикација представља приповест о путу генерала Касема Солејманија и даје преглед његове неуморне ратничке личности, чији је текст сакупио и за штампу припремио Сејид Абдол Маџид Карими, а објавила издавачка кућа „Заер Разави“ у сарадњи са Организацијом за издаваштво Фондације „Астан-е Кудс Разави“ на персијском језику.

 

Публикација кроз различита поглавља обухвата етапе духовног путовања генерала Касема Солејманија, као и његово писано завештање и мемоарске белешке које је он сам записао или су их пренели његови сапутници.