Исламска Република Иран је успостављена као идеолошки и револуционарни политички систем заснован на дискурсу Исламске револуције или мисаоном концепту имама Хомеинија. Овај дискурс се појавио 1978. године и комбиновањем различитих концепата као што су независност, слобода, правда, борба против ароганције, заштита потлачених, џихад, мучеништво које се фокусира на средишњу осу (изворни мухамедански ислам), успео је да формира независан значењски систем, и након што је превладао ривалске дискурсе као што су либерализам, западни капитализам и источни комунизам, стекао је централни положај у иранском друштву и задобио интелектуалну и идеолошку превагу унутар иранског народа.

 

 

 

1 - Изворни мухамедански ислам (с);

2 - Концепт владавине најученијег правника (Велајат-е факих);

3 - Тежња ка срећи и достојанству људи;

4 - Правда;

5 - Демократија;

6 - Борба против ароганције;

7 - Подршка и заштита права потлачених;

8 - Тежња ка националној слави и независности;

9 - Извоз Исламске револуције и исламског јединства.

 

 

 

1- Универзалност религије: повезаност религије и света;

2 - Верска власт: усмерење ка правичности и богоцентричности;

3 - Грађанин исламске градске власти: оријентисан на задатке, перфекциониста;

4 - Религијска утопија: светска влада и транснационални грађанин;

5 - Политичка мобилност: усмереност ка извршењу задатака, тежња ка духовности.

 

 

 

Исламска револуција Ирана је културна револуција. Победа Исламске револуције показала је да исламска култура има дубоке корене у иранској нацији. У ствари, ова револуција започета је као остварење и оживљавање ислама у иранском друштву, а њен главни циљ је био оживљавање духовне културе ислама.

 

Културни дискурс Исламске револуције одиграо је најважнију улогу од почетка победе Исламске револуције. Реч је о култури која се заснива на аутентичности иранске културе и исламских учења која је Свемогући Бог увео као свеобухватан програм током трајања историјског времена, а чији принципи и правила су изнети у Часном Курану и верским учењима.