Хаким Низами, или Незами Ганђави (1141-1209), чије је право име било Незамудин Абу Мухамед Илијас ибн Јусуф, био је персијски песник из 12. века и сматра се највећим песником романтичне епике у персијској књижевности. Рођен је у данашњем Азербејџану, а о његовом животу јако мало знамо. 

 

Поред поезије бавио се и историјом, као и природним наукама. У Европи је остао мање познат, иако су му дела преведена на немачки, енглески, руски и француски језик. Незами је најпознатији по својих пет дугих прозних спевова који су сачувани. Он је своје песме посветио разним владарима региона, као што је био обичај код великих песника, али је избегавао дворски живот. Његова најзначајнија дела су: Пентада, Ризница тајни, Хосро и Ширин, Књига о Искендеру, Седам принцеза, О љубави, Лејла и Маџнун...